Музика антика
Инструменталне диминуције аутора 14. и 15. века у интерпретацији ансамбла Маре Балтикум. Снимак је забележен на концерту одржаном 28. октобра 2012. године у Новој Карлсберговој глиптотеци у Копенхагену.
Композиције које ћете слушати у вечерашњој емисији представљају инструменталне обраде познатих секвенци, шансона, кондуктуса, мотета, вирлеа и химни, познате као «диминуције». Овим термином се означавала пракса орнаменталног варирања већ постојећих мелодија, најчешће у најнижем или највишем гласу, коју је подстакао убрзани развој и усавршавање инструмента. Већина инструмената које данас познајемо, попут виолине, виоле, виоле да гамба, лауте, рекордера, сакбута, оргуља и чембала усавршени су у периоду ренесансе, инспиришући даље настанак нових техника и стилова. Другим речима, једна од промена била је и та да је орнаментација уместо првобитне декоративне функције постала основни принцип рада са материјалом, помоћу које су оригинално вокалне мелодије претваране у композиције за инструментални ансамбл. Овај поступак је називан «диминуцијом» и представљао је зачетак традиције писања виртуозних инструменталних композиција, која је настављена и у барокној и потоњим стилским епохама.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари