Хроника Трећег програма

На овогодишњем Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра Инфант, одржаном од 25. јуна до 3. јула у Новом Саду, представа Сенке Булић Розамунда добила је награду за најуспешнији експеримент, односно за најбољу представу у целини. Комад Розамунда припада трилогији Драме принцеза, којом се преиспитују женски архетипови, а чија је ауторка Елфрида Јелинек. У представи играју Тихана Ћулафић и Марко Циндрић, а радња је заснована на апсурдности њихове комуникације. Како пише Наташа Гвозденовић, Розамунда није само прича о једној обрнутој принцези, већ о правој антипринцези - оној која одбија да буде принцеза. С друге стране, редитељски поступак Сенке Булић одликовао се јасним, прецизним, али и веома отвореним позоришним сликама, што је гледаоцима у многим моментима остављало простора за учитавање сопствених асоцијација.

*   *   *

Од 14. до 19. јуна  у сали Сава центра у Београду, као и у Нишу и Новом Саду, одржана је прва Филмска ревија Блокбастер, у чијем програму су била нова комерцијална филмска остварења. Ревију је организовала дистрибтерска кућа Мегаком, а приказани су најновији филмови Педра Алмадовара, Стивена Содерберга, Марка Фостера, Мајка Винтерботома и других значајних аутора. Фокусирајући се на филмове којима се проблематизују егзистенцијалне теме савременог света, Ана Тасић посебну пажњу посвећује остварењима Марка Фостера Светски рат Z, Шона Левија Млађи референт и Мајкла Винтерботома Лице љубави.

*   *   *

У оквиру пројекта Гост музеј у холу Дома омладине у Београду од 20. јуна до 2. јула била је отврена изложба под називом  Јоко, Ленон, Тито - једна концептуалистичка изложба. Како нас обавештава Долорес Станојевић, публика је током трајања изложбе могла да види неколико циклуса фотографија, цртежа и докумената и да се тако упозна са мировњачким ангажманом Џона Ленона и Јоко Оно, који су пре више од 40 година извели низ акција у знак протеста против рата у Вијетнаму. Осим тога, презентоване су и фотографије које је снимио Јосип Броз Тито, будући да се југословенски државник прикључио и једном од најпознатијих пацифистичких пројаката овог брачног пара.

*   *   *

Текст Кевина Латимера Стваралаштво Акрама Затарија написан је поводом приказивања филма Данас (из 2003. године) на престижној међународној изложби Данас у десетој години, коју организује La Magasine. Акрам Затари у филму комбинује различите сегменте арапске културе, а користи и снимке и документарни материјал из Сирије, Бејрута, Израела, Либана и тако даље. Филм је савремен у погледу испитивања односа медија и рата, као и њихових реципрочних ефеката, посебно зато што описани конфликти трају и данас.

Текст је преузет из часописа Артфорум, а превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница Тања Мијовић.