Музика 18. века - Жозеф Тушмулен

О овом чувеном виолинисти и дворском капелмајстору није сачувано много историјских података. Познато је да је био један од ретких француских уметника који је имао запажену каријеру ван граница земље. Средином 18. века Жозеф Тушмулен је учио са Ђузепом Тартинијем, али није познато када је тачно након студија са чувеним виолинским мајстором ступио у службу на двору у Бону. О томе да је био у милости принца електора Августа, говори и податак да је имао плату од невероватних 1000 форинти. Након што су му у Паризу штампане партитуре симфонија и концерата, Тушмулен је добио позив електора да постане капелмајстор. На његову несрећу, принц је умро само два дана касније, а његов наследник, Максимилијан Фридрих, у тој мери је дворским музичарима смањио плате да је Тушмулен одлучио да напусти његову службу и постане виолиниста у капели у Регенсбургу. Ту су му колеге били Франтишек Ксавер Покорни, Ђовани Палестрини, Фјоранте Агустинели, Конрад Греч и Јозеф Рипел који је наследио Тушмулена на позицији капелмајстора 1782. године. Регенсбург је тако постао ризница партитура не само Тушмулена, неко и свих осталих композитора тога доба који су имали везе са тада веома цењеним регенбуршким оркестром или двором.

У погледу стила, Тушмуленови концерти имају одлике преткласике, а упечатљиве су виртуозне солистичке деонице пре свега у виолинским концертима и концертима за попречну флауту. Симфоније овог композитора не одликују се посебном инвентивношћу и написане су у стилу дела манхајмске школе, са пуно крешенда и узлазних фигура.

У емисији ћете чути Симфонију у Еф-дуру опус 1 број 5, Концерт за чембало у Це-дуру и Концерт за попречну флауту у А-дуру Жозефа Тушмулена у интерпретацији ансамбла „Инвенције" под управом Патрика Ајертона.

Уредница Сања Куњадић