Симон Мајер и северноиталијански композитори

Од када се 1787. године упутио у Италију, до своје смрти 1845. године, Мајер је превасходно деловао на северу Италије, а већина његових дела премијерно је изведена у Венецији и Милану. Највећи део свог живота Мајер је провео у ломбардијском граду Бергаму, где је од 1802. заузимао место капелмајстора катедрале. Мајер је био централна личност у музичком животу овог града, а, између осталог, заслужан је и за приређивање концерата на којима се изводила музика композитора попут Лудвига ван Бетовена, што је била реткост у већини италијанских музичких центара, поготову на југу. Исте 1802. године када је прешао у Бергамо, Мајер је компоновао музику за вечерњу службу за празник Тела и крви Христове.

Иако у северној Италији нису постојали конзерваторијуми налик напуљским на којима би се обликовао посебан музички стил, регионалне композиторске праксе преносиле су се путем локалних педагошких традиција. Композитор и оргуљаш Гаетано Валери, три године старији од Мајера, рођен је у Падови, где му је часове музике држао Фердинандо Гаспаро Турини, рођак Фернанда Бертонија, а Валери је у овом граду изградио читаву своју каријеру, као оргуљаш, а затим и капелмајстор катедрале. Још један композитор-оргуљаш са севера Италије - Никола Морети, имао је сличан животни пут као Валери. Морети је рођен исте године као и Мајер, у градићу Бреда ди Пјава, а радни век је провео у оближњем Тревизу, надомак Венеције. У инструменталним делима овог композитора могу се уочити утицаји Андрее Лукезија, али и Јозефа Хајдна и Волфганга Амадеуса Моцарта, чија су дела била присутна на северу Италије.

Аутор Срђан Атанасовски