Музеј звука – харди-гарди

Никола Шедевил припада знаменитој француској породици градитеља инструмената из 18. века, а био је најпознатији као учитељ, градитељ и аутор композиција за мизет и харди-гарди. Већина дела, која је објавио за ова два инструмента, носила су назив Пасторална забава или само Забава и била су намењена аматерском извођењу француске аристократије раног 18. века.

Шедевилово интересовање за италијанску музику тог времена навело га је да аранжира Вивалдијева Четири годишња доба, али у веома слободној обради, тако да је Лето заменио Концертом број 9 из опуса 8, а Зиму Концертом број 12 истог опуса. Аранжман је насловио Забавна годишња доба, и ово дело представља прву обраду Вивалдијевих познатих виолинских концерата, која је објављена само 16 година након оригинала.

Харди-гарди је инструмент форме блиске лаути или гитари, са неколико мелодијских и бордунских жица. Тон се добија трењем покретног точка о жице, што је функционално на начин близак гудалу код виолине. Мелодије се производе уз помоћ клавијатуре која у савременој изради инструмента има 24 дирки, а бордунске жице се штимују у квартно-квинтном или октавном односу. Због тога што производи звук вибрирањем жица, тембр харди-гардија подсећа на виолину, а употреба више бордунских тонова приближава га звуку гајди.

Слушаћете композиције Пролеће и Лето из циклуса Забавна годишња доба Николе Шедевила, настале као аранжман Вивалдијевих Четири годишња доба, за харди-гарди и камерни барокни састав. Изводи ансамбл Паладијан који наступа у саставу: Памела Торби - блок-флаута, Рејчел Поџер - виолина, Сузана Хајнрих - виола да гамба и Вилијам Картер - гитара, са гостима Најџелом Итоном који наступа на харди-гардију и Ричардом Егаром на чембалу и оргуљама.

Ауторка емисије Марија Шорак