Росини: Дама са језера

У изузетној певачкој подели наступају звезде оперске сцене: Џојс ди Донато као Елена, Даниела Барчелона као Малком, Хуан Дијего Флорес као Краљ Џејмс, односно прерушени Уберто, Симон Орифла као Даглас, Колин Ли као Родриго, а Хором и оркестром Краљевске опере Ковент Гарден диригује Микеле Мариоти.

Даму с језера, мелодраму у два чина, Росини је написао на либрето Андрее Леонеа Тотола на основу истоимене песме Волтера Скота. Премијера је одржана 24. октобра 1819. године у Театру Сан Карло у Напуљу, а главну женску улогу је том приликом певала славна Марија Малибран. Ово је уједно била и прва опера које је базирана на делу Волтера Скота, чиме је започела дуга линија оперских остварења инспирисаних страницама шкотског писца.

Мистична атмосфера Даме са језера је инспирисала Росинија да напише необично атмосферичну и комплексну оперску партитуру. Композитор је тако у писму својој мајци написао да је радња помало романтична, али ефектна, те је самим тим одговарала укусу италијанске публике, чија је љубав према Северној Европи представљала оригиналну манифестацију романтичарске сензибилности.

Скотова поема Дама са језера се ослањају на дугачку линију такозваних осијанских дела инспирисаних песмама келтског барда Осијана, а које је писао песник Џејмс Мекферсон, представљавши их као део „древног предања". Стендал примећује да је у опери Дама са језера Росинијева осијанска музика потакнула настанак тог романтичарског сентимента које човек осећа када се нађе сам усред непрегледне шуме.

Ова опера нас води у омиљени предео имагинаријума раног романтизма - у Шкотску. Нико није боље приказао такву романтичну Шкотску од Волтера Скота, а ниједан од јунака његове фикције не отелотворује боље ту "мистичност" од Даме са језера. Она је тајанствени карактер. На почетку опере, меланхолична и сама, дама прелази језеро, Лох Катрин. Својом ауром она привлачи пажњу краља који се случајно ту задесио. То је краљ Џејмс који се суочава са побуном у својој држави. Он је упознаје представљајући се као Уберто од Сноудона. Заљубљује се у тајанствену жену, али ускоро сазнајемо њен прави идентитет. То је Елена, ћерка побуњеног вође клана Дагласа. Ствар додатно компликује и чињеница да Елена није заљубљена у краља, већ у храброг Малколма, док ју је отац верио за једног од својих савезника - Родрига.

После бројних перипетија, на фону битке између побуњеника и краљевих присталица, опера се завршава победом краља Џејмса. Али, потискујући сопствене емоције краљ благосиља брак Елене и њеног изабраника Малклома. Снажне емоције, Tanti affetti, испуњавају Еленино срце прерастајући у бравурозну арију, какве је Росини волео да повери својим јунакињама на крају опере. Елени се потом придружују сви присутни. То је изузетни завршетак једне од најлирскијих и најимагинативнијих Росинијевих остварења.

Уредница: Ксенија Стевановић