Велики интерпретатори – Јулија Фишер

У свом јединственом споју снажног карактера и нескривеног лиризма, Јулија Фишер се истиче као једна од најоригиналнијих виолинисткиња своје генерације. Рођена 1983. године у Минхену, у музичкој породици, прве кораке у свету музике начинила је још у најранијем детињству окушавши се у свирању клавира, да би се неколико година касније заинтересовала за виолину. У биографији ове уметнице забележено је да је формално образовање започела на конзерваторијуму Леополд Моцарт у Аугзбургу у класи виолинисткиње Лидије Дубровскаје, да би као изузетан таленат, са само девет година, школовање наставила на Минхенској музичкој академији код Ане Чумаченко.

У годинама свог музичког формирања, посебно се инспирисала уметношћу Глена Гулда и својих нешто старијих колега - пијанисте Јевгенија Кисина и виолинисте Максима Венгерова, који су по њеним речима, на њу остварили и највећи утицај. Међу бројним такмичењима на којима је остварила запажене резултате, у каријери Јулије Фишер вероватно је најзначајнија била победа на Међународном такмињењу Јехуди Мењухин 1995. године којим је овај уметник и председавао, а где је она понела прву награду са специјалним признањем. Такође, великог утицаја на професионалну афирмацију Јулије Фишер имала је и њена победа на Евровизијском такмичењу за младе инструменталисте 1996. године у Лисабону, чији се телевизијски пренос пратио широм старог континента. Након низа успешних наступа који су уследили у Европи, Јулија Фишер је 2003. године дебитовала и у Сједињеним Америчким Државама, а њен концерт у Карнеги холу је имао историјски успех. Њујоршка критика бележи да је њено извођење двоструког концерта Јоханеса Брамса са Хан-Ном Чанг и Симфонијским оркестром Баварског радија под управом Лорина Мазела, публику ове престижне дворане подигла на ноге. Уследиле су сарадње и турнеје са Невилом Маринером и Оркестром Академије Светог Мартина у пољима, Гевандхаус оркестром, Краљевским филхармонијским оркестром и Дрезденском филхармонијом. Поред солистичких наступа, Јулија Фишер делује и као камерни музичар.

Поглед на репертоар ове уметнице открива њено интересовање за различите музичке стилове и правце, у распону од Баха и Вивалдија до Шостаковича и Пендерецког, укључујући преко четрдесет концертантних дела, као и више од шездесетих остварења камерног жанра. Студијском снимању посветила се најпре под окриљем дискографске куће Пентатон, а последњих година сарађује са дискографском кућом Дека. Албум-првенац који је реализовала за Пентатон 2004. године, изводећи виолинске концерте руских композитора уз пратњу Руског националног оркестра и Јакова Крајзберга, доспео је на листу пет најпродаванијих албума класичне музике те године у Немачкој, а 2005. је понео и признање „Избор критичара" часописа Грамофон.

Насупрот уобичајеним очекивањима да је уметник овако блиставе биографије превасходно виртуоз екстровертног музичког геста, Јулија Фишер у првом реду плени музичким изразом који од слушаоца захтева активно учешће у перцепцији музичке поруке. Дубоко лична у доживљају и интерпретацији музике, ова виолинисткиња иако суверено влада свим елементима извођачке технике, у први план поставља своју концептуализацију емоционалног слоја композиције.

Аутор емисије: Стефан Цветковић