Антоан Доверњ и композитори француског двора

Доверњова опера Размењивачи, настала у јеку Свађе буфонуста 1753. године, послужила је као један од модела за будући развој француске опере комик. Наиме, обликована према италијанском интермецу, опера Размењивачи понудила је специфичан спој француске и италијанске оперске традиције. Значајно је да је Доверњова опера поновно постављена на сцени Отел де Бургоњ париске Опере комик у фебруару 1762. године, односно у годинама када су композитори попут Еђидија Дунија, Пјера-Александра Монсињија и Франсоа-Андреа Данекана Филидора формирали нови комични жанр француске опере. Захваљујући једноставној радњи, ликовима из свакодневице и италијанизираној мелодици, Доверњова опера Размењивачи показала се као драгоцени модел за композиторе новог жанра опере комик. Основна разлика између Доверњовог остварења и потоњег жанра било је одбацивање речитатива у корист говорних дијалога. Доверњ је у три наврата између 1769. и 1782. био директор Париске опере и наставио је да поставља своја музичко-сценска дела све до 1780. године и то у низу жанрова, укључујући и озбиљне, попут лирске трагедије и херојског балета. Ипак, опера Размењивачи остала је његово најпопуларније дело и уистину једини прави оперски тријумф, а поред више обнова у Паризу, изведена је и у неколико европских престоница и била је предмет барем две пародије. Пратећи Лафонтенову причу, опера се завршава покајањем двојице пријатеља, Либена и Ликаса, који су хтели да међу собом замене своје веренице, а након последње сцене следи и балет у седам ставова.

Опера Чаробњак Франсоа-Андреа Данекана Филидора премијерно је изведена у јануару 1764. године на сцени Отел де Бургоњ париске Опере комик, само непуне две године након прве обнове Доверњових Размењивача. Рођен 1726, Филидор је већ са шест година био члан хора на версајском двору Луја XV, где је часове музике добијао од Андреа Кампре. Након што је од 1745. до 1754. путовао Холандијом и Енглеском, али и успоставио репутацију једног од највештијих мајстора шаха, Филидор се вратио у Париз. Његов идиом јасно се издвајао као изразито италијански, што му је замерано у Версају и у Париској опери, али му је отворило врата опере комик. Опера Чаробњак, писана на либрето Антоана Поансанеа, један је од његових највећих успеха. Радња прати војника Жилијена који је отишао у рат и чију вереницу Агату мајка наговара да се уда за његовог пријатеља Блезеа. Међутим, прерушен у чаробњака, Жилијен успева да заплаши свог пријатеља и да поврати вереницу. Занимљиво је да су ове комичне сцене чаробњаштва музички засноване на пародирању стила озбиљне француске опере.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски