Петар Чајковски: Евгеније Оњегин

Нова поставка Евгенија Оњегина је била једна од најишчекиванијих оперских премијера ове сезоне, управо због чињенице да је Ана Нетребко, водећа звезда оперске сцене, дебитовала као Татјана. Такође, она ће ову улогу репризирати и на отварању нове сезоне Метрополитен опере у септембру ове године, када ће Метовом поставком дириговати Валериј Гергијев, диригент који је покренуо интернационалну каријеру Ане Нетребко. Руска сопранисткиња је рекла да је било потребно дуго времена да прихвати ову улогу, јер је осећала, како каже, велику одговорност према једној од најпознатијих јунакиња руске књижевности. Нетребко каже: „Читам Пушкина, али нисам никада очекивала да ћу певати у овој опери. Не сећам се када сам била толико нервозна као пред моју прву Татјану". Нетребко такође, помало песимистично, додаје „Људи ме често питају да ли би оваква прича могла да се деси и данас. Не може. Ова прича припада XIX веку када су концепти племенитости, части, поноса и лојалности још увек постојали. Данас, ове речи су изгубиле своје значење".

Критичар Њујорк тајмса Џејм Острајх, истиче да је у Бечу Евгеније Оњегин и поред одличног Хворостовског, пре свега био усмерен према Ани Нетребко, која је освојила публику својом ангажованом емотивношћу и суптилним сенчењем Татјаниног лика.

Иако је Евгеније Оњегин најпопуларнија опера на руском репертоару ипак су је пратиле јаке критике. Два основна проблема леже у недостатку фолклорног слоја и самим тим, другачијег, урбаног дефинисања руске боје музичког текста, односно у посвећеном статусу Пушкиновог текста. Још од времена Толстоја, писци су презирали оперску верзију Чајковског, што је кулминирало са ускогрудом критиком антислухисте Владимира Набокова која је поставила стандард да рад композитора треба да се посматра са презиром. Ипак, Асафјев и други значајни музички теоретичари су указали на мајсторство с којим Чајковски третира Пушкинов текст, допуњује га и гради прецизном манипулацијом музичким жанровима и конвенцијама.

Уредница Ксенија Стевановић