Хроника Трећег програма

Драма Федора Шилија Чаробњак, изведена 28. маја у оквиру такмичарског програма 58. Стеријиног позорја, представља својеврсни омаж немачком писцу Томасу Ману. Чаробњак је постављен ове сезоне у Народном позоришту у Сомбору, а представу изводи петоро глумаца који углавном тумаче по више улога. Како пише Наташа Гвозденовић, комад је сачињен као мешавина аутобиографских и фиктивних елемената, стварности и сновиђења, а у режији Бориса Лијешевића - представа је и сведочанство вере у промену, која у театру може и треба да се догоди.

На 58. Стеријином позорју изведен је и Чеховљев Галеб, у режији Томија Јанежича и копродукцији Српског народног позоришта и Академије уметности из Новог Сада. По мишљењу Наташе Гвозденовић, ова инсценација Галеба на неки начин представља демонтирање Чеховљевог текста, при чему су у центру пажње психодинамички односи међу ликовима и симболичким значењима текста.

Обе представе, и Лијешевићев Чаробњак и Јанежичев Галеб, одликују се снажном и искреном глумом, интензивним промишљањем духа времена, као и преиспитивањем савременог театра и места гледаоца у њему.

*     *     *

Нови филм База Лурмана Велики Гетсби, снимљен према истоименом и сада већ класичном делу Скота Фицџералда, премијерно је приказан пред београдском публиком 15. маја у Сава центру. И у овом остварењу Лурман преиспитује временске парадоксе, доказујући да је и 30-их година 20. века живот био изузетно динамичан и узбудљив. Како коментарише Петар Јончић, иако појединим гледаоцима може засметати понављање ауторских особености, спајање удаљених епоха и «дописивање» сцена којих нема у литерарном предлошку, Велики Гетсби је успешно дело, засновано на ванвременској причи и сасвим на трагу редитељевог до сад најуспешнијег филма Ромео и Јулија из 1996. године.

*     *     *

Недавно је у издању Матице српске објављена студија Зорана Т. Јовановића Позоришно дело Милана Грола. Како нас подсећа Радомир Путник, Милан Грол (1857-1952) је једна од најзначајнијих личности у Срба у првој половини 20. века - био је књижевни и позоришни критичар, драматург, управник Народног позоришта, професор, уредник часописа, културни посленик и аниматор, осведочени патриота и истакнути политичар. Иначе, Зоран Т. Јовановић је објавио још три књиге о Милану Гролу: Из позоришта преткумановске Србије (2004), Позоришне критике и есеји (2007) и Кроз књиге и догађаје (2010), а у најноновијој студији посебну пажњу је посветио Гроловом преводилачком и теоретичарском раду, као и ангажману у Задужбини И. М. Коларца и ПЕН центру.

Уредница Тања Мијовић.