Бранислав Филиповић: Култура сајбер секса

У тексту Дигитални уздаси аутор анализира порнографске сајтове полазећи од чињенице да је секс један од најчешће претраживаних појмова на целом интернету и да уласком у доба онлајн интеракција долази до значајних промена у начину производње, дистрибуције и потрошње порнографске робе. Филиповић истиче да се информациона технологија мрежног повезивања успоставља као изразито привлачно медијско средство развоја фабрике сексуалних ужитака. Употребом технологије интернета, порнографски режим стиче нове прерогативе моћи. Технологија мрежног облика организације информација значајно подстиче потрошњу порнографских материјала, успостављајући тиме и чврсту мрежу утицаја на свакодневицу великог броја њених корисника.

Истраживање Бранислава Филиповића ограничава се на испитивање порнографије као значајног дела шире културе сајбер-секса, под којим подразумевамо употребу технологије интернета у циљу реализације „било какве сексуалне активности - укључујући конзумацију текстуалних, аудио и графичких садржаја - чија је сврха рекреација, забава, истраживање, едукација, тражење подршке, трговина, налажење сексуалних и романтичних партнера и слично". Проблем дефинисања интернет порнографије заснива се на теоријском концепту моћи који тврди да је субјект производ дискурзивног режима моћи, да је управљање људима кроз државне и друштвене институције само један аспект управљања и актуелизације принципа моћи, те да је истина „кружним односом повезана са системима моћи који је производе и подржавају, као и са ефектима моћи које стимулиште, како би је они истовремено ширили". Са тим у вези, истраживачки проблем се може исказати питањем – како просечан потрошач порнографских садржаја на интернету постаје предмет утицаја моћи која је, по дефиницији, видљива само на потезу владаоца и онога над којим се влада, као и у којој је мери хибридна технологија интернета допринела да моћ у савременом светском друштву постане распршена у „глобалној мрежи информација, слика и богатства". Основна теоријска претпоставка истраживања гласи да је порнографија савременог доба, вешто упакована у примамљиву амбалажу опсесивне помаме за ослобађањем и експресијом сопства, добила додатну дозу примамљивости, утицаја и моћи за креирање сексуалног и културног идентитета "по мери" капитала.

Уредница: Оливера Нушић