Амилкаре Понкијели: Ђоконда (3. и 4. чин)

У трећем чину чији је назив Ка Д оро - што је иначе назив једне од најлепших палата на венецијанском Каналу Гранде, одвија се интимна драма Лауре и Енца док се око њих дешава раскошна светковина. Наиме, Алвизеови војници су ухватили Лауру, а осветољубиви муж јој налаже да се за казну сама отрује. Ђоконда долази у палату како би се спасила. Она замењује отров јаким наркотиком од којег се чини да је особа умрла. Алвизе поздравља званице, које је позвао на гозбу, а међу њима су и Барнаба и Енцо. У току светковине чућете чувену балетску нумеру Ига часова. Убрзо почињу да звоне посмртна звона, а он приустнима показује Лаурино наизглед мртво тело на одру. Енцо у очајању открива свој идентитет, те га Алвизеови доушници хапсе и одводе у затвор.

Завршни, четврти чин ове оперске мелодраме који носи поднаслов Канал Орфано дешава се на острву Ђудека у венецијанској лагуни.

Ђоконда је обећала Барнаби да ће постати његова љубавница ако пусти Енца на слободу. У рушевина палате сусрећу се, тако, певачица и Енцо који је бесан због тога што се умешала. Ђоконда је међутим донела са собом наизглед беживотно Лаурино тело. У тренутку када покуша да убије Ђоконду, зачује се Лаурин глас и љубавници схватају да им је певачица помогла. Енцо и Лаура беже из Венеције, остављујући Ђоконду саму да се суочи са Барнабом. Она се претвара да је срећна због његовог доласка, али док се кити драгуљима које јој је шпијун поклонио, узима нож и убија се. Бесан и осујећен, Барнаба покушава да учини своју последњу пакост - умирућој Ђоконди говори да јој је удавио мајку. Ипак, правда постоји - Ђоконда је умрла, пре него што је чула страшне речи убице.

Уредница Ксенија Стевановић