Сублимне фреквенције – Аруна Сајирам

У емисији СУБЛИМНЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ пратићете концерт Аруне Сајирам, једне од најзначајнијих певачице „карнатске" - јужноиндијске класичне музике. Снимак је начињен 14. априла прошле године у Театру Абес у Паризу, у склопу фестивала „Боје света".

Аруна Сајирам је рођена у Бомбају, где ју је музици поучавала мајка, Раџалакшми Сетураман, која је била ученица познатих музичара браће Алатура и Танџвура Санкара Ајера. Потом је наставила своје студије код Калинте Бринде, уписујући се тиме у школу славне певачице Вине Данамал која је била Бриндин ментор. У том смислу, Аруна Сајирам је настављачица дуге линије музичарки везаних за двор у Танџавуру у држави Тамил Наду. У овој традицији су заступљене данас ретко извођене форме попут падама и џавалија. Ове песме се изражавају кроз спору, суптилну музику која испитује стање „емоције љубави" захтевајући потпуно урањање извођача и слушаоца у музички свет „раге". Поред ове доминантне струје у умећу Аруне Сајирам, ту су још и космполитски свет Бомбаја, утицаји филмске, затим северноиндијске класичне музике и палави певања, као и религиозне поезије у част бога Витала која се назива абханга. Поред тога, Сајирам је проучавала и друге музичке традиције, сарађујући, између осталих и са познатим стручњаком за грегоријанику Домиником Веларом.

Аруна Сајирам се сматра једном од највећих извођачица „карнатског певања" - она је проширила границе ове изузетне музичке традиције. Због тога је добила једну од највећих индијских државних награда „Падма Шри" за област културе и уметности, као и статус културног амбасадора своје земље.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом