Халил Налчаолу: Сећање на садашње ствари

Турски филозоф, социолог и теоретичар комуникација, Халил Налчаолу (Halil Nalçaoğlu), у овом тексту настоји да испита репрезентациони потенцијал „временских капсула", дефинишући их као потпуно савремену културну праксу закопавања контејнера са „стварима" које су унутра похрањене, како би „нас" будуће генерације „упамтиле". Како аутор каже, текст је сачињен од раштрканих бележака о великом броју фундаменталних филозофских појмова као што су „предмет", „време", „знак", „апокалипса", „ништавило", и „судбина", од којих сваки може бити тема посебног чланка, или књиге. Избор ових појмова није случајан. Сваки од ових појмова појављује се у текстовима повезаним са временским капсулама и праксом закопавања на неки начин. Тврди се да преношење поруке преко времена и судбине представља главни циљ временских капсула. Овај „главни циљ" се међутим граничи са глупошћу, сматра Налчаолу. Уместо тога, временска капсула осликава безнадежну жељу да останемо исти током времена.

С једне стране, ствари похрањене у капсулу не претварају се у замрзнуте означитеље, а с друге, сећање је, по дефиницији, случајна способност јер претпоставља заборав. Стога, временске капсуле на неки начин угрожавају динамику сећања и заборава како би се будуће генерације сетиле онога што нису заборавиле, или како би им се казало шта да забораве. Поред овога, латентна претпоставка похрањивања временских капсула сведочи о скривеној жељи за прекидом у еволуцији „наше" цивилизације да би контејнер имао смисла и у далекој будућности.

Текст је први пут обајвљен 2004. године у електронском часопису за комуникацијске студије Iletişim Araştirmalari, а ускоро ће се појавити и на српском језику у оквиру темата Вртови апокалипсе у издању Службеног гласника из Београда.

Превод с енглеског Владимир Ноцић.

Уредница Тања Мијовић.