Историјски снимци

Украјинска пијанисткиња и педагошкиња Марија Гринберг рођена је у породици предратне јеврејске интелигенције. Клавир је учила код Феликса Блуменфелда, а после његове смрти наставља студије на Московском конзерваторијуму код Константина Игумнова. Након освајања награде на Другом савезном пијанистичком такмичењу, Марија Гринберг постаје једна од главних фигура руске пијанистичке школе. Међутим, када су њени блиски чланови породице ухапшени и означени као "непријатељи народа", Гринбергова остаје без посла и дозвољено јој је да ради само као корепетитор у аматерским плесним групама. Упркос томе, успева да се врати каријери и постаје веома тражена пијанисткиња не само у Москви, већ и у свим већим градовима Совјетског Савеза, где остварује успешне наступе.

Када су се границе за уметнике отвориле, Гринбергова је остварила бројне турнеје у земљама совјетског блока, а са великим успехом наступила је и у Холандији. Њена извођења критика је поредила са интерпретацијама Хоровица, Рубинштајна и Кларе Хаскил. Марија Гринберг је носилац почасног звања истакнутог уметника Руске Федерације, а радила је и као професор на Гнесин институту за музику, где је, поред многих, подучавала Наума Штаркмана и Регину Шамвили. Ова пијанисткиња је прва руска уметница која је снимила комплетан опус клавирских соната Лудвига ван Бетовена, а све 32 сонате објављене су на 13 плоча 1970. године. Критика часописа Совјетска музика овај подухват Гринбергове назвала је "правим уметничким подвигом". Својих 50 година каријере Гринбергова је обележила извођењем чак три клавирска концерта исте вечери: Баховог концерта у Еф молу, Трећег Бетовеновог концерта за клавир, и трећег клавирског концерта Рахмањинова, у пратњи Московске филхармоније.

Ауторка емисије Марија Шорак