Доменико Чимароза: Тајни брак (2)

Успех опере Тајни брак у доба када је настала - у последњој деценији XVIII века треба тражити и у добрим певачима, одличном Бертатијевом либрету, али и тематици која је одговарала промени "укуса" широке публике. Иначе, комад енглеских аутора Гарика и Колмена старијег инспирисао је и два дела настала у Француској у предреволуционарном периоду. То су биле комичне опере Софија или сакривени брак Јозефа Кохоута и Тајни брак Франсоа Девијена. Другим речима, непосредност, веселост, спонтаност, елеганција и музичка искреност Чимарозиног Тајног брака учиниле су да постане популарна широм Европе. Сам либрето представља радњу у широким потезима, изостављајући прерушавања и замене идентитета, приказујући несрећу младог пара који се усудио да противуречи утврђеном друштвеном поретку. Сентиментална, рекли бисмо данас, романтична комедија, у духу Памеле Семјуела Ричардсона, слави повратак једноставности и природности. Аристократа, гроф Робинсон је комични лик, као и Ђеронимо са својом жељом за друштвеним напредовањем науштрб среће својих ћерки. На музичком плану, у одређеним тренуцима чује се готово романтичарска изражајност, док инвентивном употребом парланда ова опера премошћава јаз између опере буфо XVIII века и дела Росинија и Доницетија писаних у овом жанру, у првој половини XIX века.

Други чин започиње дуетом Ђеронима и грофа Робинсона, у коме гроф нуди да се за пола мираза ожени Каролином. Ђеронимо је одушевљен. Даљу компликацију за љубав Каролине и Паолина допуњује и то што Фидалма изјављује љубав несрећном младићу. Паолино зато одлучује да он и Каролина морају да побегну. Финале опере се дешава током ноћи, у којем сваки од ликова излази из своје собе и хвата љубавнике како беже. Паолино и Каролина због тога признају свима да су се венчали. Гроф, како би спасио свој образ одлучује да се ипак ожени са Елизетом. А Ђеронимо опрашта својој млађој ћерки и прихвата Паолина за зета.

Уредница Ксенија Стевановић