Џез – Џери Хемингвеј и Метју Шип

У првом делу емисије чућете снимак наступа који је квинтет бубњара Џерија Хемингвеја одржао на фестивалу у финском граду Тампереу 2. новембра 2012. године. Овај педесетосмогодишњи музичар присутан је на америчкој џез сцени преко 30 година, током којих је свирао на више од 100 албума. У раној фази каријере највећи траг је оставио као дугогодишњи сарадник легендарног Ентонија Брекстона, а наступао је и са другим великанима авангарде и фри-џеза, као што су Сесил Тејлор, Лео Смит, Дон Бајрон, итд. Од деведесетих година до данас све је истакнутији  као композитор у бендовима које сам предводи, док му снимке објављују престижни, независни издавачи попут лејбла Tzadik Џона Зорна, до португалске етикете Clean Feed.

Један од његових актуелних пројеката је постава Riptide, у којој свирају саксофонисти Елери Ескелин и Оскар Нориега, гитариста Теренс Мекманус и басиста Марк Елијас. Хемингвејев композиторски и аранжерски рад одликује изражена еклектичност, одсуство прецизних стилских одредница - премда је најближи авангардном џез изразу, а у свом квинтету користи сва разнолика достигнућа савременог џеза, највише у оквиру умерено електричног пост-бапа.

Метју Шип је последње две деценије један од најзначајнијих пијаниста авангардног џеза. Каријеру је градио као дугогодишњи члан квартета саксофонисте Дејвида С. Вера, с којим издаје и два албума за кућу Columbia Records. Као бендлидер окушао се у најразличитијим окружењима претежно издајући албуме за етикету Thirsty Ear Recordings. Поред пројеката у домену акустичног џеза, често је наступао и са хип-хоп и електронским уметницима, као што су Anti-Pop Consortium или DJ Spooky, а елементе других жанрова зна да користи и на својим ауторским албумима.

Последњих неколико година скренуо је пажњу на себе и контроверзним изјавама на рачун легенди џеза попут Хербија Хенкока и Вејна Шортера, у којима их помиње као део џез историје, указујући да овим познатим музичарима не би требало давати централно место у џез медијима и на великим фестивалским сценама, као и на годишњим доделама награда. Тиме и посредно одређује своје стваралаштво као прогресивно и окренуто константном истраживању нових музичких подручја.

Када говори о концертним наступима, Шип наглашава да нема утврђен план свирања те да се све дешава спонтано, на лицу места. Премда су контрабасиста Мајкл Бисио и бубњар Вит Дики његови редовни сарадници последњих неколико година, живи наступи трија протичу пре свега у знаку Шипових креативних композиција и соло деоница.

Аутор Никола Марковић