Историјски снимци

Глен Гулд, канадски интерпретатор, диригент и композитор, одрастао је у музичкој породици, а са десет година уписао је Краљевски музички конзерваторијум у Торонту, где је клавир студирао са Албертом Герером, оргуље са Фредериком Силвестером и теорију са Леом Смитом. У том периоду Гулд је једини пут учествовао и победио на неком пијанистичком такмичењу - на годишњем Киванис музичком фестивалу у Канади - да би убрзо постао велики противник такмичења било које врсте. Значајан утицај на младог Гулда имали су пијанисти Артур Шнабел, Розалин Турек са интерпретацијом Бахових дела, као и диригент Леополд Стоковски.

Први деби са оркестром имао је 1946. године на Краљевском конзерваторијуму изводећи Бетовенов Четврти клавирски концерт, а већ 1950. године Глен Гулд је први пут имао радијски реситал, чиме започиње његов деценијски привилеговани однос према студијском извођењу и снимању. Запажен деби у Њујорку, јануара1955. године, Гулду је већ наредног дана омогућио уговор са дискографском кућом Си-Би-Ес. Његов први снимак Бахових Голдберг варијација из исте године постао је бестселер, представивши Гулда као зрелог уметника и покренувши његову интернационалну каријеру. Убрзо је кренуо на турнеју по Совјетском Савезу, поставши тако први уметник из Северне Америке који је пред ентузијастичном публиком и критичарима у овој земљи наступио у сред хладног рата. Иако је у Канади био позната телевизијска и радијска звезда, Гулд је прву појаву на америчкој телевизији, са Ленардом Бернстајном и Њујоршком филхармонијом, остварио тек 1960. године.

Гулд престаје да јавно наступа 1964. године после реситала у Лос Анђелесу. За овакав потез одлучио се делимично и због тога што је желео да се посвети осталим активиностима - писању, компоновању и дириговању, студијском снимању и технолошким експериментима - задржавајући контролу над свим аспектима извођења и продукције. Глен Гулд је данас најпознатији као интерпретатор музике Јохана Себастијана Баха, а одликује га изузетна техничка спремност и способност да артикулише полифону текстуру Бахове музике. Гулд није изводио романтичарски репертоар, а на његовим снимцима, поред Баха, доминирају дела Бетовена, Моцарта и Хајдна, те композиције раних барокних и аутора раног 20. века, попут Александра Скрјабина и Арнолда Шенберга.

Ауторка емисије Марија Шорак