Естетичке студије
Милослав Шутић: Хегелова критика "лепе душе"
У седмичном циклусу ЕСТЕТИЧКЕ СТУДИЈЕ, од понедељка, 13. до петка, 17. маја емитоваћемо текст Милослава Шутића "Хегелова критика лепе душе".
У овом тексту разматрају се Хегелови критички ставови према "лепој души" као познатом естетичком појму. Овај појам за Хегела је само један облик "несрећне свести". Уместо да своју емоционалну субјективност доведе у везу са објективношћу, и поново се, истим путем, врати тој субјективности, што је једини начин потврђивања супстанцијалности и додира са бићем, "лепа душа" се, по Хегеловом мишљењу, уљуљкује у свом "усамљеном богослужењу" и празном "чежњењу" и ишчезава као неко "безоблично испарење".Супротстављање "лепој души" за Хегела је, истовремено, супротстављање романтичкој уметности, у којој, по њему,такође унутрашњост слави свој тријумф над оним што је спољашње.
Насупрот оваквим Хегеловим критичким ставовима, неки филозофи (Кјеркегор, Хусерл, М. Шелер...) сматрају да садржаји који припадају и "лепој души" нису затворени у субјективном "празном маштању", већ су интуитивно, суштински, усмерени на објективне појаве. Такође, за разлику од Хегелове критике романтизма као "естетицизма" блиског "лепој души", Новалис сматра да је романтичко песништво обележено много сложенијим "панпоетизмом".
Уредник циклуса Радмила Глигић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари