Лондонско Филхармонијско друштво

Један од најизвођенијих композитора у периоду оснивања лондонског Филхармонијског друштва свакако је био Луиђи Керубини. Иако је имао успешну каријеру париског оперског композитора, Керубини је, заједно са Бетовеном, међу тадашњим композиторима оличавао нову културу 'озбиљне музике', која је симфонијском оркестру давала првенство као најсавршенијем медију исказивања уметничких настојања истинског музичког генија. Посебно су широм Европе биле извођене увертире за Керубинијеве опере, које су плениле својом оркестрацијом. Већ у прве две концертне сезоне, 1813. и 1814, изведена је у Лондону увертира за Керубинијеву оперу Лодоиска, која ће поново бити на репертоару Филхармонијског друштва и 1821. и 1823. године.

У време оснивања Филхармонијског друштва, Моцартово стваралаштво је имало велики број поклоника међу познаваоцима музике широм Европе, а његов опус је важио за врхунски израз романтичног генија у музичкој уметности. Међу најцењенијим Моцартовим композицијама свакако се налазила његова опера Дон Ђовани, која је превазилазила стандардна очекивања од једне комичне опере, те је била извођена у различитим контекстима и аранжманима који су били додатни искорак из оквира жанра у којем је настала. Лондонска премијера опере приређена је сразмерно касно, тек 1817. године, тако да су концерти Филхармонијског друштва били прва прилика да се лондоска публика упозна са појединим нумерама из овог дела.

У другој години рада друштва у његове активности укључио се Фердинанд Рис, немачки композитор и Бетовенов ученик, који се настанио у Лондону 1814. и живео у енглеској прстоници наредних десет година. Рис је био активан члан, написао је више симфонија за извођења на концертима друштва, учествовао је на њима и као извођач-пијаниста, а представио је публици и своја камерна дела. Прва Рисова симфонија која је имала премијеру на лондонском концерту, у фебруару 1814, била је Симфонија у д-молу, касније нумерисана као пета, под опусом 112, а која је писана под снажним утицајем Бетовеновог симфонизма 'херојског периода'.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски