Џон Рајхман: Портрет Делез–Фуко за савремену уметност

Строго узев Жил Делез није развио посебну, "своју" филозофију уметности, али уметност је једна од Делезових повлашћених области. Почев од раног рада о Прусту, потом ремек-дела о сликарству Роџера Бекона, до две студије о филму, Делез мисли кроз уметност. Сви кључни појмови његове филозофије - трансцендентални емпиризам, сусрет, набор, разлика, понављање - своје "чулно" упориште проналазе у уметности, функционишу у њој.

У тексту Портрет Делез-Фуко за савремену уметност (уторак, 7. мај) Џон Рајхман анализира сличности и разлике у филозофском приступу уметности код Делеза и Фукоа и оцртава, заправо, ширу слику између филозофија ове двојице великих филозофа.

У тексту Лепота као обећање среће: отпад и садашњост (уторак, 14. мај) Клер Колбрук испитује на који начин Делез разара класичан приступ уметности те да ли је и у својој последњој фази, у односу на уметност, он и даље револуционаран мислилац.

Стивен Зепке (уторак, 21. мај) у игру уводи и Делезовог пријатеља и сарадника Феликса Гатарија и у тексту "Делез, Гатари и савремена уметност" показује како се и зашто формална логика и уметност супротстављају - пре свега у сликарству.

Најзад, Сајмон Саливен у тексту Од муцања и посртања до дијаграма: Делез, Бекон и савремена уметничка пракса (уторак, 28. мај) испитује носивост Делезових филозофских идеја, које је он "провукао" кроз анализе дела Роџера Бекона, у уметничкој пракси.

Текстове о Делезовој филозофији уметности изабрао је и са енглеског превео Анрдија Филиповић. Циклус је уредио Иван Миленковић.