Хроника Трећег програма

Другог дана јубиларног, десетог Београдског фестивала игре на сцени Опере Мадленијанум у Земуну гостовао је Дански плесни театар са кореографијом Тима Роштона Љубавне песме. Комад је настао 2011. године, а идеја кореографа је била да комбинованим елементима перформанса - акцијом, покретом и џез музиком – прикаже теме чежње, потраге за љубављу и романтичне тренутке које обећавају речи песама, коментарише Драгана Мартиновић.

*   *   *

На недавно одржаном шездесетом Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма Кратки метар додељена је награда за живот дело Желимиру Жилнику. Анализирајући најважније аспекте Жилниковог редитељског рукописа, Петар Јончић пише: термин преузет из нове уметничке праксе „work in progres", који није повезан са филмом већ са савременим концептуализмом, у ствари је једини који се може применити на целокупан Жилников рад, јер чак и они његови филмови који делују довршено, заправо остављају бројне могућности за повратак сличним причама и ликовима.

*   *   *

У лондонском пабском позоришту Ет цетера премијерно је изведена представа Тројка, према тексту Лизе Гифорд и у режији Пола Лингорна.

Реч је о заводљивој комичној мелодрами у којој се на уверљив начин приказују успони и падови у емотивним заврзламама.

Значај ових малих сцена, смештених изнад лондонских пабова, између осталог се огледа и у томе што многим млађим уметницима, попут Хјуа Гранта или Кенета Бране, омогућава да отпочну своје каријере, истиче Ана Тасић.

*   *   *

Књига Душана Стојковића Граматика смрти п(р)озорје недавно је објављена у издању Центра за културу Младеновац. Како нас обавештава Радомир Путник, ово је шеста Стојковићева књига у којој истражује мотиве самоубиства у књижевности.

Прво је објавио књигу песама чији су аутори починили самоубиство, потом прозаиста, и најзад неколико антологијских избора наших и страних писаца који су разматрали мотив самоубиства.

У најновијој књизи разматрају се суицидни мотиви у драмама, а наводе се одломци из 23 драме, почев од Софоклове Антигоне, преко Шекспира, Расина, Ибзена, Пирандела, Лазе Костића, Сартра, Бекета, Камија, Артура Милера до М. В. Љосе, Јована Радуловића и Синише Ковачевића.

Уредница Тања Мијовић.