Мајстори барока – Франтишек Тума
Чешки композитор Франтишек Тума, оргуљаш и теорбиста, рођен је 1704. године у музичкој породици. Прве поуке у области музике добио је од оца који је био оргуљаш у Костелецу, да би касније учио и код Бохуслава Чернохорског.
На премијери опере Срећа и снага Јохана Јозефа Фукса, која је изведена у склопу прославе крунисања Карла VI као краља Чешке, Тума је свирао теорбу заједно са Силвијусом Леополдом Вајсом. Године 1722, Тума се преселио у Беч где је постао композитор и капелмајстор двора принца Фердинанда Кинског, који му је омогућио да постане и Фуксов ученик. Као близак пријатељ принца Кинског, Тума је остао у његовој служби све до смрти овог племића, а касније и удовице Карла VI. Царски двор је изузетно ценио Тумине способности и као композитора и свирача теорбе и виоле да гамба, те је тако царица Марија Тереза од њега поручила Мизерере које је, у знак захвалности, платила чак 100 дуката.
Од 224 композиције у Тумином опусу, само је 48 дела написано за инструменталне саставе. Тума је био превасходно композитор духовне музике, о чему сведочи 65 миса, 25 мотета, 29 веспера и псалама, 20 литанија, 13 антифона и низ појединачних композиција. Већина Туминог опуса укотвљена је у језику позно-барокне епохе - вокална дела су често откривају утицај његовог учитеља Фукса, док се у инструменталним делима присутни и дискретни наговештаји надолазећег галантног стила.
Аутор емисије: Ана Ћирица
Коментари