Сублимне фреквенције

Ансамбл Канцоњере Греканико Салентино основан је 1975. године у италијанском региону Пуља, како би истраживао богати фолклор ове области и повезао га са модерним музичким струјањима. Сам назив групе се може превести као Грчки канцоњер из Салента, што алудира на старогрчки историјски слој овог подручја, односно на језик греканико или грико који се некада користио у јужној Италији. Пицика је музичка пратња тарантизма, особеног музичко-плесног феномена карактеристичног за област Салента. Кроз плес и музику требало је да се изазове стање транса, како би се одагнала лоша осећања која је, наводно, производио ујед тарантуле. Ипак, овај ујед паука је метафорични назив за психофизичка стања, попут туге, анксиозоности и депресије, која су лечена помоћу овог "дивљег плеса". Иако је тарантизам престао да се практикује, пицика и даље живи као израз карактеристичне културе Салента.

Од 2007. године ансамбл Канцоњере Греканико Салентино води виолиниста Мауро Дуранте, који је наследио руководство од свог оца Даниелеа Дурантеа и за кратко време остварио продор на светску музичку сцену. Мауро Дуранте је рекао да са својим ансамблом покушава да створи звук који је истовремено "предачки и модеран", а у томе му помажу, пре свих, хипнотички глас певачице Марије Мацоте, те хармоникаш Масимилија Морабито, мулти-инструменталиста Ђулијо Бјанко, гитариста Лука Тарантино, перкусиониста Ђанкарло Паљалунга и свирач на бузукију Емануеле Личи.

На албуму Пицика индиаволата сарађивали су и двојица гостујућих музичара - виртуоз на кори Балаке Сисоко и кантаутор Пирс Фачини, који је направио неколико песама за бенд Канцоњере Греканико Салентино.

Уредница Ксенија Стевановић