Велики интерпретатори - Андреј Гаврилов
Пијаниста Андреј Гаврилов изводи дела Александра Скрјабина, Сергеја Рахмањинова и Сергеја Прокофјева.
Овај руски пијаниста рођен је 1955. године, у Москви, у музичкој породици у којој је начинио своје прве кораке у свету музике. Након похађања Централне музичке школе у родном граду, Гаврилов студира на Московском конзерваторијуму код Лева Наумова. Пажњу јавности привлачи победом на Међународном пијанистичком такмичењу Чајковски у шеснаестој години, као најмлађи лауреат у историји конкурса. Убрзо после овог успеха, Гаврилов дебитује на Салцбуршком фестивалу, а веома позитивне реакције на овај наступ отвориће му врата међународне каријере, коју наредних година развија у Европи и Јапану. Пуна интернационална афирмација Гаврилова прекинута је, међутим, одлуком совјетских власти, те он своје активности током осамдесетих година концентрише на простор домовине. Захваљујући постепеном отопљавању односа између два политичка блока крајем осамдесетих, Гаврилов успева да се врати на светске сцене.
Између 1977. и 1989. године, био је ексклузивни уметник издавачке куће И-Ем-Ај, да би почетком деведесетих прешао под окриље продукције Дојче грамофон. Као студијски музичар, снимио је широк репертоар стваралаца различитих периода - од барока до раног двадесетог века, међу којима су највише пажње привукле његове интерпретације дела Баха, Шумана, Шопена, Скрјабина, Рахмањинова и Прокофјева. Блистава ументничка каријера Андреја Гаврилова заустављена је 1993. године, када одлучује да се повуче са концерте сцене. По речима уметника, ово одсуство, дуго пуних осам година, било је прилика да преиспита своје уметничке назоре и ревидира пијанистичку технику.
Енергичног темперамента и изузетне техничке спремности, Гаврилов се истиче као аутентична пијанистичка фигура и један од најоригиналних представника савремене руске школе. Поред виртуозитета, Гаврилова краси промишљен интелектуални приступ делима и настојање да их тумачи и са извесне филозофске стране.
Аутор емисије Стефан Цветковић.
Коментари