Радомир Путник: О духовном отпору

Текст О духовном отпору Радомир Путник посвећује редитељу који живи и ради у Сједињеним Америчким Државама - Давору Диклићу и његовој студији Театар у ратном Сарајеву 1992-1995. Ова студија представља занимљиво и драгоцено сведочење о могућностима татара да се и у најтежим околностима супротстави друштвеној стварности. За време опсаде Сарајева, у трајању од 42 месеца, постављене су 142 премијере са преко две хиљаде извођења, а представе је видело више од пола милиона гледалаца, упркос томе што су неке од локација непрекидно биле изложене ратним разарањима.

Похвале су вредни и подаци о раду и појединачних сарајевских позоришта - Камерни театар 55 организовао је 1112 представа и других културних дешавања, Сарајевски ратни театар 526, Позориште младих 336, Народно позоришта 183. Треба поменути да је и Сарајевска филхармонија у овом периоду извела 48 концерата, да је приређено 177 изложби, да су објављене 263 књиге и да је снимљено 156 документарних и кратких филмова.

Читајући  исповести и сведочења Диклићевих саговорника Путник закључује: «Духовна мобилизација становништва текла је спонтано и природно, како то увек бива у кризним ситуацијама. У међусобном опхођењу  владао је дух толеранције, а добронамерност је била непрекидно присутна на свим местима, од јавног превоза, до надлештава и традиционално непријатних бирократских шалтера. Уметници свих професија одазвали су се императиву тренутка, заборавили професионалне сујете и зађевице и наступали су када је и где је било могуће. Другачије речено, основне параметре понашања уметника, као и свих других грађана, обележавала је етичност».

Уредница Тања Мијовић.