Станка Јанковић Пивљанин: Истраживање карневала – Котор

Карневал, као друштвена манифестација и вид масовне културе, и данас је веома популаран. Међутим, по својим структуралним и семантичким одликама карневал је веома сложен феномен, који у свом вишевековном трајању чува много митског и фолклорног, али, са друге стране, представља одраз друштвено-политичких прилика средине у којој се одржава, што му омогућава сталну актуелност и прилагодљивост.

Иако, на први поглед, делује као раскалашна забава и јавно позориште забаве са музиком, игром, костимима и маскама, ове његове одлике представљају само спољне манифестације једне дубоко значајне појаве друштвеног живота, која у својој  основи чува човекову исконску тежњу за животом и његовим сталним обнављањем, „свеземаљским и свенародним препородом".

Карневал је данас типичан спектакл чији је циљ привлачење туриста и материјална добит. Карневалске слике тела, са својим сложеним значењем, карневалско прослављање живота као свеземаљске обнове и препорода, преузете су само као окоштале слике, као празне форме које су добиле нова, прозаична значења, која им је дало данашње друштво, коме је приоритет материјализам, фетишизација робе и конзумеризам. Томе није одолео ни которски карневал. Међутим, његова дуга традиција, везаност за културни живот града кроз векове, концентрација културних активности управо у време његовог одржавања, чињеница да је у различитим епохама омогућавао културну размену с другим народима, чини которски карневал културним феноменом од посебног значаја, који, уједно, отвара могућност за многа интердисциплинарна и компаративна културолошка, социолошка и антрополошка истраживања.

После музичке емисије Из опуса Мирослава Мише Савића, од 23:40 слушаћете други део овог текста.

Чита Марица Милчановић. Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.