Јозеф Поњатовски: „Пјетро Медичи”

Главне улоге тумаче Александра Бучек као Лаура Салвијати, Жу Чанг као Пјетро Медичи, Флоран Семпеј као Ђулијано Медичи, Јасуши Хирано као Фра Антонио, Јурај Холи као Паоло Монти и Јадвига Построзна као Хенријета. Филхармонијским хором „Карол Шимановски" и оркестром Краковског фестивала диригује Масимилијано Калди.

Радња опере базира се на сукобу Пјетра Медичија, владара Фиренце, и његовог млађег брата Ђулијана Медичија око наклоности лепе Лауре Салвијати. Она воли млађег Ђулијана, али њен манипулативни стриц Фра Антонио има намеру да је уда за Пјетра.

Јозеф Поњатовски је био тенор, композитор, дипломата и политичар. Рођен је у Риму 1816. године као ванбрачни син принца Станисалава Поњатовског и италијанске племкиње Касандре Лучи. На рођењу његово пуно име је било Ђузепе Лучи-Поњатовски, а данас се, због свог порекла, сматра и италијанским и пољским композитором. Јозеф Поњатовски је студије започео у Риму, а потом их наставио у Фиренци код Кандида Занетија и Фердинанда Чекеринија. Са 17. година показао је изузетан дар за математику, али се ипак определио за композицију.

Поњатовски је паралелно развијао и каријеру оперског тенора у Фиренци, Луки, Болоњи и Ђенови, где је певао у операма Росинија и Доницетија.  Његова прва опера Ђовани да Прочида је била изведена приватно у Фиренци 1838. године, а потом јавно у Луки, када је сам Поњатовски певао главну тенорску улогу, уз добар пријем код публике.

Његова следећа опера Дон Дезидерио је са великим успехом извођена у Венецији, Милану, Ливорну, Болоњи, Риму и Напуљу, а 1858. године је постављена и у Италијанском театру у Паризу. Забележено је да је његово дело Бонифацио де Ђеремеи, из 1843. године, уживало изузетну популарност у Италији.

Како је отац Јозефа Поњатовског припадао породици последњег пољског краља Станислава II Августа, Јозеф је 1847. године признат као законити син интервенцијом тосканског надвојводе Леополода II, који му је доделио титулу Принца од Монте Ротонда. Потом је ступио у дипломатску службу тосканског војводства.  Прво је службовао у Бриселу и Лондону, а потом је постављен за амбасадора у Паризу, где му је 1854. године цар Наполеон III доделио француско држављанство и функцију француског сенатора. У Париској опери премијерно је изведена опера Пјетро Медичи 1860. године, а годину дана касније и његово дело Са ону страну зида у Театру Лирик. Исте године постаје директор Италијанског театра.

После успостављања Треће Републике Поњатовски је заједно са Наполеоном III отишао у егзил у Лондон, где је и преминуо 1874. године.

Варшавски критичари су писали да је принц Поњатовски певао као познати певач Рубини, а да му је стил компоновања наликовао Доницетијевом. Данашњи музиколози истичу мелодијску инвентивност и ефектну оркестрацију Јозефа Поњатовског.

Хектор Берлиоз је у својој критици опере Пјетро Медичи, објављеној у часопису Журнал де Деба 20. марта 1860. године, казао: „Нећу понављати ону вечиту антитезу о музици принчева и о принчевима музике, о аматерима и уметницима... Принц Поњатовски је уметник. Он је учио музику и добро је познаје. Поред тога обдарен је једним од најлепших тенорских гласова који сам икада чуо... Врло је надарен да пише за глас, а његов осећај за мелодију и форму вокалних ансамбала понекада подсећа на најлепше Вердијеве странице".

Уредница Ксенија Стевановић