Стихови Томаса Стернса Елиота

Један од најзначајнијих песника 20. века, Т. С. Елиот, рођен је 26. септембра 1888. године у Сент Луису у држави Мисури. Отац му је био успешан бизнисмен, а мајка је радила као социјална радница и писала поезију. Од 1898. до 1905. године похађао је Академију Смит, где је учио латински, грчки, француски и немачки језик, а од 1906. је студирао на Харварду. Током 1910. и 1911. године похађао је предавaња о филозофији и језику на Сорбони, а 1914. је радио и усавршавао се на Оксфорду. Године 1927. Елиот је прихватио англиканизам и званично постао грађанин Велике Британије. Најзначајније збирке песама су му Пруфрок и друга запажања (1917), Песме (1920), Пуста земља (1922), Шупљи људи (1925), Чиста среда (1930) и Четири квартета (1945). Осим тога, писао је и драме и есеје. Добио је многе награде и признања од којих су најупечатљивији Нобелова награда (1948), Гетеова награда (1954) и 16 почасних доктората. Умро је 4. јануара 1965. године у Лондону.

Песме у овом избору изостављене су из до сада најкомплетнијег издања Елиотових песама на српском језику, које је приредио Јован Христић а објавила Српска књижевна задруга 1998. године. У овој емисији прочитаћемо песме: „Пруфроково бдење", „Љубавна песма Светог Себастијана", „Смрт Светог Нарциса", „Тетка Хелен", „Рођака Ненси", „Галантни разговор", „Кејп Ен" из циклуса „Предели", као и „Гајење Божићних јелки", „Белешка о ратној поезији", „Индијцима који су погинули у Африци" и „Валтеру де ла Меру". Последње четири песме писане су с поводом и објављиване по зборницима и часописима и оне, заједно са „Посветом мојој жени", сачињавају све што је Елиот написао од пригодне поезије.

Стихове чита Марица Милчановић.

Цилус уређују Радмила Глигић иТања Мијовић.