Франц Данци и концертантна музика

У периоду између 1798. и 1807. Данци је био вице-капелмајстор у Минхену, задужен за немачку оперу и црквену музику. Данци не само што је важио за једног од водећих минхенских музичара, већ је био и истакнути члан књижевних кругова баварске престонице, а своја запажања о музици објављивао је у лајпцишким Allgemeine musikalische Zeitung (Општим музичким новинама) и у књижевном часопису Аурора. Из овог периода потиче Данцијев Концерт за фагот у Це-дуру.

Велики број инструменталних дела Франц Данци је компоновао између 1812, када је добио намештење капелмајстора у Карлсруеу, и своје смрти, 1826. године. У овом периоду Данци је развио одличне односе са више издавачких кућа, у Лајпцигу, Бону, Минхену и Мајнцу, а посебно са кућом Јохана Андреа из Офенбаха, те су публикације његових инструменталних дела биле доступне љубитељима музике широм немачких земаља. За Данцијев позни инструментални идиом карактеристичан је спој прегледних, чак ригидних решења на плану музичког облика, са неретко узбудљивим хармонијама, посебно ако је реч о умањеним акордима насталим као резултат хроматизованог контрапункта. У узорна Даницјева дела из овог периода убраја се Концерт за флауту у де-молу, опус 42, који је објављен око 1813. у Лајпцигу.

Четири година млађи од Данција, немачки композитор Бернхард Ромберг такође је био мајстор на виолончелу, а своју каријеру градио је превасходно као виртоуз на овом инструменту, спајајући технику манхајмске школе, којој је припадао Данци, и француске виолинске школе Ђованија Батисте Виотија. Као виолончелиста и композитор Бернхард Ромберг је наступао широм Европе, посетио је Енглеску, Холандију, Шпанију, Португалију, Русију, а посебни печат оставио је у музичком животу Бона, Хамбурга, Париза и Берлина. Његове инструменталне композиције истицале су се богатом фактуром, смелим третманом инструмената и мелодијском инвенцијом, што је видљиво и у његовом Концерту за флауту, опус 17.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски