Музика за филм "Линколн"

Још од култног црно-белог немог филма Рођење нације Дејвида Грифита из 1915. године, шеснаести амерички председник је инспирисао бројне екранизације, међу којима издвајамо и филм Млади господин Линколн Џона Форда из 1939. године. Спилбергово најновије остварење засновано је на деловима књиге Тим ривала историчарке Дорис Кернс Гудвин, а фокусира се на последња четири месеца Линколновог живота.

У остварењу које је жанровски више политичка драма него класичан биографски филм, Спилберг осликава Линколна као изврсног политичара - довољно способног и упорног у намери да Америку коначно ослободи ропства. 

Поред изузетне глумачке поставе на чијем челу је Данијел Деј Луис, живописних костима и сценографије, музика је још један од елемената који верно и драматуршки тачно евоцирају ово значајно раздобље америчке историје.

Партитуру потписује Спилбергов дугогодишњи сарадник и један од данас најцењенијих и најангажованијих аутора филмске музике - Џон Вилијамс. Филм Линколн удружиће двојицу синеаста по 26. пут - потврђујући да је њихова четрдесет година дуга сарадња једна од најуспешнијих и најкреативнијих у целокупној историји кинематографије.

За разлику од Вилијамсових препознатљивих, раскошних оркестарских тема, партитуру за ову историјску драму чине теме интимнијег и дискретнијег музичког израза. Сам Спилберг је желео да музика буде донекле носталгична, али не и тужна. Поред главне теме коју чујемо неколико пута током филма, музичка потка садржи још неколико споредних тема, попут оне клавирске, назване Плаво и сиво, којом Вилијамс кроз својеврстан ламент над невиним цивилним жртвама, осликава ужас и страхоте Грађанског рата. С друге стране, музичку окосницу сачињавају и звучно сасвим другачије теме - од оних са израженим ритмичким елементом и разноврсном секцијом удараљки предвођених војничким добошем, па све до хорске верзије чувене химне грађанског рата, која је била и Линколнова заштитна песма током његове последње изборне кампање. Инструментаријум којим композитор дочарава ту, за америчку историју бурну, 1865. годину, чине и бенџо, разне врсте фрула, удараљки али и виолина, чији специфичан старински звук даје посебан печат целој партитури.

Уредница емисије: Светлана Матовић