Велики интерпретатори – Бери Даглас

Пијаниста великог педигреа чија генеалогија сеже, с једне стране, до Артура Шнабела и Теодора Лешетицког, а, с друге, до Емила фон Зауера и Франца Листа, Бери Даглас се перципира као пијаниста који у својој поетици сједињује различите извођачке традиције. Рођен 1960. године у Белфасту, Даглас је студирао у Лондону код Џерија Барстоуа и у Паризу код Евгенија Малињина. Афирмацију је започео учешћима на великим међународним пијанистричким такмичењима, на којима је током осамдесетих година прошлог века остварио запажене резултате. Године 1985. освојио је бронзану медаљу на такмичењу Вана Клајбурна у Тексасу, а потом су уследиле убедљиве победе на међународном такмичењу у Сантандеру, као и на конкурсу Чајковски у Москви 1986. године. На овом такмичењу Даглас се истакао као први странац који је на њему тријумфовао још од Вана Клајбурна.

Дискографску каријеру започео је 1990. године за Ер-Си-Еј Сликама са изложбе Модеста Мусоргског, а до данас је, осим за овог издавача, остварио већи број снимака и за Наксос, Шендоуз и Филипс. На датим албумима оставио је записе углавном сонатних циклуса и великих концертних дела романтичара и композитора раног XX века, у првом реду остварења Лудвига ван Бетовена, Франца Листа, Петра Чајковског, Сергеја Рахмањинова и Сергеја Прокофјева. Ипак, посебно место на његовом репертоару, као и у дискографском опусу заузима стваралаштво Јоханеса Брамса. Рецентни пројекат на којем Бери Даглас сарађује са Шендоузом управо обухвата бележење целокупног Брамсовог опуса за клавир. У осврту критичара Би-Би-Сијевог музичког магазина поводом изласка првог у низу албума, објављеног 2012. године (са којег емитујемо одабране снимке), истиче се Дагласова способност да својом интерпретацијом отелотвори дух великог композитора у највернијем облику, са романтичарским заносом и класичарским осећајем за форму. Такође, овај магазин  подвлачи Дагласов виртуозитет у Варијацијама на Хендлову тему који би се могао протумачити и као његов омаж старијој генерацији пијанистичких виртуоза, док се похваљује такође фино избалансиран приступ Брамсовом комплексом контрапунктском ткању.

Аутор емисије: Стефан Цветковић