18. век – композиције Јохана Абрахама Петера Шулца

Овај немачки композитор, рођен у Линебургу 1747. године, каријеру је започео у Берлину, где је најпре учио музику код Јохана Кирнбергера, да би затим радио као диригент Француског позоришта у овом граду. Његова каснија намештења обухватала су позиције капелмајстора на дворовима у Рајнсбергу и Копенхагену, где се Шулц представио као истински промотер нове музике, представљајући опере Глука, Пичинија и Сакинија, као и сопствена дела писана у галантном стилу. Посебно дубок траг на средину у којој је деловао, Шулц је оставио у Данској, где је наставио да пропагира нову музичку естетику и да уноси новине у организацију локалног музичког живота. За време свог боравка у Копенхагену основао је друштво за помоћ удовицама музичара, реорганизовао је краљевску капелу, писао трактате о музичком образовању и на сцену постављао оперска дела која су се бавила значајним друштвеним питањима тог доба. Између осталих, написао је и трактат под називом Размишљања о утицају музике на образовање народа, који је утицао на композиторе широм Европе, а у којем је изложио своју естетику обраде народних песама и осврнуо се на социјална и политичка дешавања у Данској. Иако је велики део живота провео у родној Немачкој, значај реформи које је спровео у Копенхагену и његова богата композиторска заоставштина, учинили су да се овај град уцрта на мапу значајних европских музичких престоница, а да се данас Шулц често помиње као утемељивач данске националне музике.

Шулц је своју прву збирку песама под називом Песме за клавиром објавио 1779. године. Ове композиције се састоје од вокалне линије и једноставне пратње, али их издваја то што су написане на изузетно квалитетне стихове песника као што су Клаудије, Фос, Биргер, Клопшток, Бомарше и Метастазио, чиме је поставио стандард који су почели да прате и други композитори лида. Његова најзначајнија збирка песама су двотомне Песме у народном духу, у којима Шулц прати постулате изнесене у својим теоријским радовима. Они подразумевају компоновање дела у духу народне песме, који би им дао "привид познатог", док би високе уметничке домете гарантовала поезија изузетног квалитета, коју би композитор музичком пратњом требало да илуструје и појача. Оваква поетска начела оставиће дубок траг на потоњу генерацију композитора, који ће управо лид подићи на ниво врхунског уметничког жанра.

Уредница: Ивана Неимаревић