Милан Суботић: Јеврејска обећана земља у совјетској комуналки

Биробиџан је главни град Јеврејске аутономне области која се простире на Далеком истоку и представља једину аутономну област у оквиру данашње Руске федерације. Упркос њеном називу, данас Јевреји у овој области чине незнатну мањину од укупног броја становника који насељавају територију која је по својој површини већа од Израела.

Студија Милана Суботића посвећена је истраживању историје настанка ове области која је тридесетих година прошлог века сматрана основом за формирање посебне Јеврејске републике у оквиру Совјетског Савеза. У тумачењу овог совјетског пројекта стварања јеврејске националне државе аутор полази од општијег разматрања теорије и праксе бољшевичког решавања „националног питања". Анализом бољшевичког схватања „нације" и политике етно-федерализма, тематизован је проблем претварања не-територијалних етничких заједница попут Јевреја у пуноправне „совјетске нације". Према мишљењу аутора, осим територије, у процесу изградње нације кључну улогу имала је замена традиционалног (религијског) одређења „јеврејства" секуларним садржајем - језиком (јидиш) и „националном културом" која је сматрана „формом" изражавања универзалног социјалистичког „садржаја". Указујући на вишеструке узроке неуспеха у конституисању јеврејске „нације" у Совјетском Савезу, ова студија документује Суботићево уверење да бављење историјом настанка и слома „пројекта Биробиџан" може допринети како бољем разумевању совјетске националне политике, тако и тумачењу сложене динамике решавања „Јеврејског питања" током империјалног и совјетског периода руске историје.

Уредница: Оливера Нушић