Остварења Миливоја Црвчанина

Студент Стевана Мокрањца на Богословији у Београду, а потом и Јозефа Бохуслава Форстера на Прашком конзерваторијуму, Миливој Црвчанин спада у ред данас мање познатих српских композитора. Везавши почетке свог професионалног ангажмана за Праг, где је на Државном конзерваторијуму тридесетих година прошлог века предавао српску црквену музику, али деловао и као дипломата, Црвчанин се у освит Другог светског рата вратио у Београд, у којем је остао до краја живота. Истакао се превасходно као композитор вокалне духовне и световне музике, али се у његовом опусу налазе и симфонијска и камерна дела, те сценска остварења. По речима Властимира Перичића „музички језик Милвоја Црвчанина изграђен је на настојањима позног романтизма и насционалних школа, а одликује се сретно пронађеном симбиозом контрапунктских поступака и хармонских фигурација."

Симфонијске варијације и фугу на српску народну песму са Косова, Црвчанин је компоновао 1922. године. Ово остварење спада у прве примере оркестарских варијација у српској музици. Као тема варијација употребљена је народна песма Цвекје цафнало која је је у оригиналном мелодијском виду и тоналитету, преузета из Мокрањчеве Дванаесте руковети. Како су варијације програмски замишљене - као евокација Косовске битке - и избор теме има извесно симболично значење: цвеће је асоцијација на божуре никле, по народној легенди, из крви косовских јунака.

Аутор емисије: Стефан Цветковић