петак, 03.08.2012, 22:05 -> 14:36
Извор: Трећи програм
Хроника Трећег програма
У овој емисији можете слушати осврт Спасоја Миловановића на представу Никите Миливојевића "Ђаволијада", осврт Анђелке Цвијић на књигу Хорхеа Фернандеса Гонсала "Филозофија зомбија", као и текст Адама Симцика "Старо, ново, другачије", написан поводом истоимене изложбе отворене у галерији "Kunsthalle" у Берну.
Током протекле сезоне Шабачко позориште изводило је представу Ђаволијада, чију драматургију, режију, сценографију и избор музике потписује Никита Миливојевић. Представа је настала по мотивима истоимене приповетке Михаила Булгакова, а базира се на традицији гротеске, фантастике и друштвене сатире. Како нас обавештава Спасоје Миловановић, Ђаволијада директно произилази из комада Догађај у стану бр. 2 који је пре две године Никита Михаиловић поставио на сцену Шабачког позоришта, спајајући драме руских авангардиста (Хармса, Веденског, Заболоцког, Павлова, Зошченка, Мајаковског и Богајева). У оба комада ликови се ослобађају писца/наратора, њихови гласови се слободно преплићу и у једном тренутку силазе у публику, чиме се губи граница између реалности и фикције, посматрача и учесника у представи.
* * *
Књигу Филозофија зомбија лингвисте, песника и филозофа млађе генерације Хорхеа Фернандеса Гонсала (рођеног у Мадриду 1982. године) недавно је, у преводу са шпанског Биљане Исаиловић, објавила издавачка кућа Геопоетика из Београда. Иако невелика по обиму, Гонсалова књига се задивљујуће спретно наслања на читав низ списа, филмова и стрипова посвећених ликовима «живих мртваца» које је пре само пет деценија у кинематографију увео Џорџ Ромер. Наизглед јеноставна, намерно младалачки разбарушена, са поглављима «спакованим» филмском техником (Трејлер 1, Трек 1, 2... 7, Избачене сцене, Одјавна шпица), ова књига се не односи према зомбију као према модерном антихероју који застрашује и ужасава људе, већ као према јасној метафори постмодерног капиталистичког друштва, нудећи озбиљну опомену у вези са опасним путем којим свет срља у веома тешким и мрачним временима, пише Анђелка Цвијић.
* * *
У галерији Kunsthalle у Берну недавно је организована изложба под називом Старо, ново, другачије. Како пише Адам Симцик, идеја новог директора ове институције, Фабриса Строуна била је да постави идиосинкразијску и смелу изложбу, која би разматрала мотиве наставка и прекида, лукаво се држећи обећања из свог назива «Старо, ново, дугачије». На изложи су учествовала 34 уметника, а као тема била је задата слика, и то она која је сведена на стари дводимензионални зидни формат. Кустос је одабрао сликаре различитих стилова који стварају последњих деценија, попут припадника Генерације слике (Џек Голдстајн, Шери Левин), неоекспресиониста (Џулијан Шнабел), представника поп-фигуралног «лошег» сликарства (Карен Килимник) и постфеминистичке трансгресије (Јута Кетер), као и младих уметника који много дугују својим претечама (Вејд Гајтон, Данијел Хесиденс). Текст, преузет из летњег боја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари