Приче Михајла Пантића

Михајло Пантић је до сада објавио више од тридесет књига студија, есеја, књижевних критика и антологија. Познат је, пре свега, по својим збиркама прича. Новобеоградске приче, Седмог дана кошаве, Ако је то љубав... сврстале су Пантића у наше најуспешније приповедаче. 

У среду, 1. августа, прочитаћемо причу Пет и по и пет и по.

„Један од оних дана, пустих, новобеоградских, када се човек осећа као пластична кеса, пробушена. Гледам у супротни зид. Ништа. Трунуо сам на дну канала, споро, са стогодишњим временом полураспада као и сваки други јебени полимер измишљен у алхемијским лабораторијама Елене Чаушеску, сморен, буђав, разведен, самоодбачен, није ми било ни до каквог разговора. Онда телефон. Био је упоран или упорна, непотребно прецртати. Бројао сам до једанаест, као у малом баскету, и мислио, еј, кад овај, или ова, мисли да прекине, нисам ту. Бројао сам још до пет и по и онда ипак подигао слушалицу:

- Молим?

- Михаило, ти си?

- Ја сам, ко је то?

- Па где си, бре, човече, што се не јављаш? Овде Велибор.

- А, ти си, шта има? - рекао сам тек онако, покушавајући да се сетим било ког Велибора. Познајем десет хиљада људи овог света, али међу њима у тај мах није било ниједног који се одазива на то име. Он је, по мом гласу, осетио да не знам с ким разговарам.

- Еј, бре, Микојане, је л' знаш с ким причаш?

- Па, не баш - признао сам, да обојицу поштедим непријатности.

- Можда сте погрешили број.

Мада... одавно ме нико није звао тим надимком.

- Овде Велибор, твој друг из гимназије. Велибор Ђугум, звани Ђуле..."

(Одломак из приче Пет и по и пет и по)

Пантићеву збирку Ходајући облаком објавиће „Стубови културе” из Београда.

Уреднице циклуса Радмила Глигић и Оливера Нушић.