Eксклузивнo: Музичке свечаности у Бајројту – Вагнер: "Тристан и Изолда"

Ова опера дугачких монолога и дуета, представља велики изазов за сваког певача, а овогодишњу поставку свакако је обележила сопранисткиња Ирене Теорин. Наиме, минималистичка сценска поставка коју је 2005. године осмислио Кристоф Марталер добро је позната бајројтској публици, јер је већ пет година присутна на «Зеленом брегу» и ово јој је последња сезона. Стога је и пажња публике била усмерена пре свега према љубавном пару - Роберту Дину Смиту који је тумачио лик Тристана и Ирене Теорин у улози Изолде. 

Према речима критичара, глас Ирене Теорин је у свим лагама био сигуран, а посебно драматични били су њени високи тонови, чија је егзекуција потврдила зашто је ова певачица једна од најцењенијих и траженијих интерпретаторки Вагнерове музике. Како критичар наводи она је била гарант успешне вечери. Поред ње, тенор Роберт Дин Смит, готово да није имао шансу да убедљиво дочара лик хероја Тристана. Ово је посебно било приметно у дугачком љубавном дуету у другом чину опере, када је његовом гласу недостајало «завршног сјаја», као и у драматичној сцени смрти у трећем чину, када је диригент морао да «утиша» оркестар како не би «преклопио» деоницу умирућег јунака.

Солисти који су наступили у улогама Брангене - Мишел Брет, Краља Маркеа - Квангчул Јоун и Курвенала - Јука Расилаинен, по речима немачке критике били су константно добри и пружали су добру подршку водећем пару, док је диригент Петер Шнајдер рутински добро кроз богату партитуру водио усвирани оркестар Бајројтског позоришта.

Либрето опере заснован је на средњовековној романси Готфрида фон Штрасбурга, у којој се преплићу познати мотиви «забрањене љубави», оданости и части. Ипак, настанак музичке драме Тристан и Изолда, једне од најлепших љубавних прича на оперској сцени, данас се везује пре свега за Вагнерову ромасу са Матилдон Везендок. Иако је сама тематика свакако била последица Вагнерове опчињености женом свог пријатеља, сам Вагнер је у свом есеју Музика будућности написао да је истовремено желео и да напише дело мањег обима које би могао да понуди некој од оперских кућа. У историји музике, међутим, Тристан и Изолда су се дуго сматрали прекретницом, на пољу ослобађања хармоније из стега тоналности, која ће отворити врата развоју музичког модернизма.

Уредница емисије Ивана Неимаревић