Музика антика

Најпознатији европски композитор миса, савременик Жоскена де Преа, Јакоб Обрехт је рођен око 1457. године у Генту. Био је теоретичар, композитор и свештено лице, кога су ценили како богати заштитници за које је радио, тако и колеге музичари. Теоретичар Тинкторис га издваја међу највеће мајсторе музике свог доба, а ова почаст је тим већа што је Обрехт имао само 25 година када га је Тинкторис уврстио на своју листу. Овај композитор је већи део свог живота провео у Фландрији и Низоземским земљама, али је барем два пута боравио у Италији на позив Војводе Ерколеа, владара Фераре, који је био велики поклоник Обрехтове музике. Управо се у Ферари окончао Обрехтов живот, када је подлегао епидијеми куге која је захватила овај град у лето 1505. године.

Обрехтова миса је написана на италијанску фротолу Фортуна десперата - Несрећна судбина, која је била изузетно популарна међу ренесансним композиторима као полазиште за комплексније полифоне форме. У Обрехтовом случају мелодија кантус фирмуса проистекла из секуларног дела јесте основа структурне организације и хармонске прогресије. Најфасцинатнији пример његовог полифоног умећа се налази у ставовима Глорија и Кредо, где кантус фирмус треба извести у канону обележеним загонетком Врлина лежи у средини. Наиме, канон треба започети од средишњег тона Еф, а затим читати музику уназад према почетку мелодије кантус фирмуса, све док се поново не стигне до тона Еф. У Креду, овај процес треба поновити, али у супротном смеру. На тај начин, композитор је покушао да дочара непредвидљиви и увек променљиви покрет точка судбине.

Уредница емисије Ксенија Стевановић