Музика 18. века – Јан Ладислав Дусек

Овај чешки композитор и пијаниста рођен је 1760. године у Чаславу, а музику је учио у Прагу и Хамбургу, највероватније са Карлом Филипом Емануелом Бахом. Био је један од први великих пијанистичких виртуоза који је наступао широм Европе, од Лондона до Санкт Петербурга и Милана, укључујући и дворове Катарине Велике и Луја XVI. Када је у Паризу избила Револуција, Дусек се трајно настанио у британској престоници, јер га је његова блискост са Маријом Антоанетом учинила потенцијалном метом револуционара. Током свог боравка у Лондону, и Хајдн је сарађивао са Дусеком, описујући чешког композитора као "једног од најисправнијих, најморалнијих и, у музици, најистакнутијих људи".

Дусек је почетком 19. века ступио у службу пруског принца Луја Фердинанда, пратећи га као капелмајстор од једног до другог бојишта. Када је принц погинуо у бици код Залфелда 1806. године, Дусек је компоновао једну од својих најпознатијих клавирских соната - Елегичну сонату поводом смрти Принца Луја Фердинанда од Пруске. Без сталног ангажмана, Дусек се потом запутио у Париз, где је постао учитељ музике и концертни пијаниста, често наступајући у Одеону. Неумерен у јелу и пићу, Дусек је почетком друге деценије 19. века озбиљно нарушио своје здравље, а умро је од гихта 1812. године.

У опусу Јана Ладислава Дусека доминирају дела за клавир и камерне композиције. Написао је велики број клавирских соната, 17 концерата и бројне комаде у којима је начинио искорак ка надолазећем романтичном стилу, пре свега захваљујући обилној употреби хроматике. Ипак, његов отклон од доминантног музичког идиома присутног у делима Хајдна и Моцарта није значајније утицао на будућу генерацију композитора, јер је Дусек остао углавном непознат изван граница Енглеске. Стилски развој музичког језика Јана Ладислава Дусека чини се, формирао је независну линију - она је наговестила, али није дирекнто утицала на музику раног романтизма.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић