Ана Тасић: Утицаји кризе на етику и естетику српског позоришта

Полазећи од становишта да тренутне друштвене околности утичу на позориште снажније него на друге уметности, Ана Тасић спроводи анализу тематских и стилских особености савременог српског театра које су у директној или мање директној вези са економском (али и моралном и политичком) кризом која данас кључно дефинише српско друштво, заглављено у периоду такозване транзиције. Катастрофални економски услови и одсуство озбиљне системске бриге за театар довели су до тога да позоришта најчешће буду препуштена сама себи, те да се сама сналазе око нових продукција. Сходно томе, у последње две сезоне све чешће се предузимају копродукциони подухвати између институционалних позоришта, културних центара и различитих фондација. У овом погледу, Ана Тасић посебно истиче Битеф театар који је остварио читав низ успешних копродукција, попут представа Хипермнезија и Радници умиру певајући (са Хартефакт фондацијом), Патриотик хипермаркет (са Културановом из Новог Сада и Multimedia Qendra из Приштине), Отело и Божанствена комедија (са Градом театром Будва) и тако даље.

Поред условљености финансирањем из регионалних и иностраних фондова, кризна ситуација утиче и на друге начине на садржаје представа - на пример, многи аутори бирају да се баве управо питањима лоших економских околности; рецимо такви су најновији текстови и представе Душана Ковачевића Генерална проба самоубиства, Живот у тесним ципелама, Кумови као и комад Ане Ђорђевић Радници умиру певајући. Са друге стране, на репертоарима Позоришта на теразијама или Позоришта Славија могу се наћи продукције које се не заснивају на конфронтацији са бројним проблемима, већ својим лепршавим комедијама или мјузиклима нуде бег и релаксацију од туробне стварности.

Посебна карактеристика савременог српског позоришта је и све учесталија појава документаристичког израза. Директна повезаност овог типа театра са економским условима је више него очигледна, а најупечатљивије представе које репрезентују ову особину су Чекаоница, Плодни дани, Рођени у ЈУ, Хипермнезија, Кукавичлук, Патриотик хипермаркет.

Најзад, као особеност за коју се може рећи да је резултат кризе, односно вапаја управника да доведу публику у позориште, Ана Тасић издваја продор комерцијалних форми, то јест све су бројније представе засноване на познатим филмовима или популарној музици, а сврху ове естетизације комерцијалних облика свакако треба тражити и у привлачењу публике која нема навику праћења театарског живота.

С обзиром на квалитет представа извођених у сезони 2011/2012, ипак се може констатовати да периоди тешких друштвених и финансијских криза понекад изазивају и повољне појаве. Уметност се често управо храни кризама, у безнађу се рађају велика дела јер свепрожимајућа друштвена патња тражи утеху, катарзу, артикулацију кроз коју ће се она можда ослободити. Тако се може сматрати да је наша болна друштвена стварност изродила и неке позитивне ствари: аутентична уметничка дела, пише Ана Тасић.    

Уредница емисије Тања Мијовић.