Летњи фестивали 2012 - Промс

Треће фестивалске вечери овогодишњег Промса, обележен је значајан јубилеј - 150 година од рођења Клода Дебисија. Једино Дебисијево оперско остварење извео је диригент Џон Елиот Гардинер, са својим Револуционарним и романтичарским оркестром, ансамблом који је основао 1989. године са намером да на оригиналним инструментима изводи репертоар 19. и раног 20. века.

Уз овај ансамбл наступили су и изузетни солисти који су и раније сарађивали са Гардинером и то Филип Адис и Карен Вурш у насловним улогама, Елоди Мешен као Пелеасова и Голоова мајка Женевјев, Дима Баваб је тумачио лик Голоовог младог сина Иниола, Џон Томлинсон је био стари краљ Аркел, а Лоран Алури несрећни Голо. Овај ексклузивни снимак добили смо посредством размене у оквиру Европске Радиодифузне уније и циклуса Летњи фестивали.

Дебисијево једино довршено оперско остварење премијерно је на Промсу изведено тек 1976. године, чак 74 године после премијере у Париској опери Комик. На сцени Ројал Алберт Хола, у оквиру Промса, изведена су друга дела инспирисана Метерлинковом драмом, попут Фореове музике за овај комад, Свите Вилијема Воласа, те композиције Шенберга и Сибелијуса. Међутим, управо је Џон Елиот Гардинер са ансамблом Лионске опере, 1988. године на Промсу извео Дебисијеву оригиналну верзију, са незаборавним Жозеом ван Дамом у улози Голоа.

Од самог почетка своје каријере, Дебиси је желео да компонује за оперски театар, али није успевао да пронађе прави сиже. Епски и изражено сентиментални стил највећег броја опера 19. века није га интересовао. Дебиси је желео нешто ново. Једном је написао да трага за драмом која би "изронила из сенке", са заплетом који не припада ниједном одређеном времену или месту. Дебиси је желео кратки либрето, са пуно промена сцена, анти-реалистичним дијалозима и ликовима уловљеним у канџе судбине. Тек је 1893, када је имао 31 годину, пронашао оно што је тражио на премијери симболистичке драме Мориса Метерлинка - Пелеас и Мелисанда.

Ово је интимна и емоционална прича, која се одвија у митској земљи названој Алемонд (или у преводу Свуда-у-свету). Трагедија која се појављује у односу између Принца Голоа и његове мистериозне младе жене Мелисанде и његовог исто тако младог полу-брата Пелеаса је препуна енигматичних ситуација. На Дебисија је веома утицала Вагнерова драма Тристан и Изолда, на коју Пелеас и Мелисанда донекле подсећају. Али, Дебиси је знао да његов приступ љубавном троуглу мора бити потпуно другачији од Вагнеровог. У Дебисијевој опери, све се дешава у  царству интензивних, али тихих сугестија, неисказаних осећања и оностране атмосфере.

Не постоје конвенционалне арије или ансамбли, а свака нота Дебисијеве музике је компонована да јасно рефлектује речи Метерлинковог француског текста. Главни ликови имају музичке теме и мотиве, као у Вагнеровим операма, али они се чују у оркестарском парту, уједињујући и појачавајући музичку атмосферу коју је Дебиси називао оркестарски декор. Пелеас и Мелисанда је опера у пет чинова, са 13 сцена и више повезујућих оркестарских интерлудијума.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић