Сублимне фреквенције
Албум "Сањајући споро" бразилског музичара Александра Касина који је прошле године објавила дискографска кућа "Кокеиро Верде Рекордс".
Касин је један од најпознатијих продуцената на модерној бразилској сцени. До сада је сарађивао са Ванесом де Матом, Бебел Жилберто, Маризом Монте и Каетаном Велозом, али је пре свега познат по свом +2 бенду који је основао заједно са Мореном Велозом и Домеником Ланчелотијем. Данас се овај изузетно маштовити музичар сматра једним од водећих гласова најновијег таласа такозване Музике Популар Бразилеире - једног од жанрова урбане, пост боса нова музике, која је настала крајем 60-их година. Ем-Пе-Бе, како се скраћено овај жанр назива, спаја самбу и самбу-кансао са модерним музичком стремљењима попут фанка, рока, а њен вероватно најоригиналнији вид је био славни покрет тропикалија.
На албуму Сањајући споро, Касин уз помоћ перкусионисте Стефана Сан Жуана, басисте Алберта Континентина, гитаристе Гуљерма Монтеира, клавијатуристе Донатиња и тромбонисте Марлона Сета ствара самосвојни, психоделични и фантастични музички свет. Пред слушаоцима је експериментални поп албум, у којем су спојени најразличитији музички правци и утицаји. Песме су простор слободе, комбинаторике, изузетног познавања различитих стилова и њихових уклапања. Коришћењем духовитих, често апсурдних стихова, Касин потенцира раздвојеност вербалног и музичког дела песме, што указује на богато експериментално наслеђе тропикалије у којој су музичари сарађивали са конкретистичким песницима из Сао Паола. Тако, на пример, у песми Калијум, Касин над сензуалном бразилском мелодијом испевава следеће речи: Парадајз и банане су веома здраве, имају пуно калијума и јако су укусне. Овај разиграни пример, јесте потврда маштовитости, неспутаности и креативности која краси бразилску популарну музику у последњих 30 година, а у којој Касин ствара нову савремену нишу нео-тропикалија естетике отварајући је према дигиталној звучној уметности данашњице.
Уредница емисије Ксенија Стевановић.
Коментари