Милан Суботић: Сибир на руским менталним мапама

Полазећи од теоријског проблема тумачења процеса изградње нација у оквиру континенталних империја, аутор у тексту Сибир на руским менталним мапама истражује различита значења „Сибира" у руској империјалној и националној имагинацији. Анализом дискурзивних пракси којима се стварају различите представе географског простора приказана је промена перцепције Сибира од „туђе земље" и „колоније" до неотуђивог дела руске националне територије („Руске земље"). Пратећи настанак „рускости" Сибира, Суботић тај концепт интерпретира као саставни део ширих дебата о руском идентитету, тј. односу 'европске' и 'азијске' Русије. Аутор, дакле, даје објашњење једног важног аспекта процеса промене Русије од империјалне до „национализујуће" државе.

"Географски веома удаљен од Сибира, маркиз де Кистин је у свом познатом путопису Русија 1839. године  закључио, како упркос напорима Петра Великог да од Русије створи европску земљу, "Сибир почиње на Висли". Прогонство и хладноћа нераздвојиво су спојени у представи  „Сибира": „Северна снежна пустиња (обично звана "Сибир", независно од поделе на Европу и Азију) била је место прогонства, затвор у коме се метафорички дивљаци (преступници) могу придружити стварним дивљацима (инородцима) и где племићи који су пали у немилост могу бити сахрањени, а да претходно не буду погубљени". Стога не чуди што је један француски дипломата 1691. године  закључио да „реч Сибир на словенском језику значи затвор".

Поменутим Кистиновим речима којима се цела Русија изједначава са „затвором" затворен је круг - од питања припадности Сибира Русији, до изједначавања целокупне „Русије" са „Сибиром". На тај начин дилема о Сибиру као „руској земљи" разрешена је, споља гледано, „менталном мапом" на којој „Русија" и „Сибир" постају синоними: „Кистин је разумео Сибир као израз целог система владавине - он Русију репрезентује политички, географски и симболички. Пут који води у Сибир био је довољан за географско искуство, остатак је на мапи која је у глави путника...".

Век касније, слична метафора Гулага прекрила је пространство Совјетског Савеза - „Сибир" није био (само) „совјетска земља", већ је сам СССР постао жицом или „Зидом" ограђени простор сибирског „Гулага". Нестанком "совјетске империје" и црно-белог света Хладног рата, слика је постала много комплекснија, а представе „Сибира" и „Русије" изнова се тематизују, не само из „спољашње", већ и „унутрашње" перспективе, закључује Милан Суботић.

Уредница: Оливера Нушић