Хроника Трећег програма

Друга од само две премијере, које је у сезони 2011/2012 имало Југословенско драмско позориште, била је нова поставка Сумњивог лица Бранислава Нушића у режији Јагоша Марковића. Упризорење једног од најпопуларнијих драмских текстова домаће књижевности суочено је са очекивањима гледалаца да оно буде ново и другачије од претходних инсценација. Међутим, како коментарише Бошко Милин, тим новим и другачијим тешко да можемо да будемо задовољни, пошто оно нужно одудара од нашег виђења тог дела или од нама познатих успешних остварења, било да је реч о појединим улогама, било о редитељским решењима и игри целокупног ансамбла. Премда је Јагош Марковић применио многа редитељска решења по којима је познат као један од најмаштовитијих позоришних стваралаца, остаје утисак да елементи фарсе, гротеске и фантазије не успевају да дирну публику, док неуобичајена подела улога остаје лишена даљих значења.

*     *     *

Иван Миленковић у књизи Филозофски фрагменти, коју је прошле године објавила издавачка кућа Карпос из Лознице, направио је избор новинских текстова писаних у последњих десетак година. Како пише Алпар Лошонц, када сам узео књигу у руке, помислио сам да сума новинских чланака може бити тек увод у филозофију, односно отварање рефлексивне капије према каснијој пракси читања. Али читање ове књиге ме је убедило да се десило оно што се често догађа када текстови прелазе у други контекст - наиме, тада се и њихови дискурзивни статуси мењају. Настаје дискурзивна трансформација... зато се ова књига може читати не као увод у нешто друго, него као филозофско-књижевни дневник.

Књига је структурисана у четири целине. У првом делу под насловом У огледалу књиге Миленковић се бави теоријским учинцима савремених филозофа, почев од Ђорђа Агамбена и његовог тумачења парадокса суверенитета, преко Делезових појмовних чудовишта до Петера Слотердајка и његових духовитих и вечито субверзивних рефлексија о сферама. Други део књиге односи се на домаће ауторе, а у трећем, под насловом Књижевност и околина, промишљајући изворну текстуалност и наглашавајући «тежину» језика у филозофским рефлексијама, Миленковић анализира литерарно-есејистичка остварења од Јосифа Бродског до Теофила Панчића. Носећи стуб књиге је четврто поглавље у којем се разматра однос филозофије и политике, а чији одељци носе индикативне наслове Филозоф versus мислилац, Филозоф издајник, Филозоф на власти. Размишљања у овим одељцима нису иницирана другим текстовима, већ ауторовим рефлексијама о филозофији у времену изузетног лучења политичког, будући да политика није никакав појединачни сектор друштвеног живота, него одређујућа инстанца преко које се заједница уопште ствара. Иако не скрива вредносне оцене у погледу појава и личности данашње Србије, нарочито у односу на тип дискурса који назива патриотско-патријархалним, аутор своју критику исписује филозофски, а не декларативно-идеолошки, процењује Алпар Лошонц и препоручује да би читање ове књиге требало започети од овог, четвртог поглавља јер управо на основу њега можемо разумети динамику смисла Миленковићевих извођења.

Уредница емисије Тања Мијовић.