Хроника Трећег програма

Са петог међународног филмског фестивала Синема сити који је одржан од 16. до 24. јуна у Новом Саду, Дејан Петровић пише о филмовима Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем Бојана Вулетића, Јелена,Катарина, Марија Никите Миливојевића и Источни Стокхолм Симона Каијсера да Силве. Дебитантски филм младог редитеља Бојана Вулетића састоји се од четири приче у којима се прeиспитује однос према конкретном или митском странцу, и као такав нуди оштру критику преовлађујућих вредносних и идеолошких норми. Остварење познатог позоришног редитеља Никите Миливојевића Јелена,Катарина, Марија је прича о три младе жене које, свака на свој начин, покушавају да се снађу у Њујорку, а све време су везане за свој родни Београд. Шведски филм Источни Стокхолм Симона Каијсера да Силве награђен је признањем српског огранка Фрипесци за најбоље страно остварење, а реч је о породичној драми у којој ће несрећан случај довести унутрашње односе два брачна пара у неразмрсиву везу.

*     *     *

Традиционална изложба чланова сликарско-графичке секције УЛУПУДС-а Радови малог формата одржана је крајем марта у Центру за културу у Старој Пазови, а почетком јуна је премештена у галерију у Великој Плани. Идеја организатора била је да се што већи број уметника и љубитеља уметности упозна са различитим сликарским техникама, стиловима и темама, а услов за учешће на изложби био је да димензије радова не премашују 30x30 центиметара. Како нас обавештава Долорес Станојевић, на изложби су представљени радови седамдесетчетворо уметника који су користили како старе тако и нове технике (акварел, туш, пастел, уље, акрил, јајчану темперу, графитну оловку, али и дигиталну графику и аналогну фотографију и њихове комбинације) представљајући на различитим подлогама и материјалима широку разноврсност тема, од портрета и пејзажа преко геометријских и симболичких апстракција до акта, мртве природе и иконописа.

*     *     *

Књигу Жака Аталија Кратка историја будућности, коју је с француског превео Бојан Савић Остојић, објавила је издавачака кућа Архипелаг из Београда 2010. године.

Жак Атали је економиста, писац и високи јавни службеник (био је саветник председника Митерана и први председник Европске банке за обнову и развој), који се у својим књигама бави комплексним темама друштвене теорије и прогностике. Кратка историја будућности је Аталијев покушај писања приступачне футуролошке синтезе, те давања процена о исходима друштвених кретања у даљој будућности. За Аталија се целокупна историја одвија кроз смену друштвених поредака - праисторијског, ритуалног, империјалног и напослетку трговинског; актуелна светска економска криза проузрокована је унутрашњим контрадикцијама «трговинског поретка» као и константним продорима превладаних форми. Исход кризе аутор види у преласку на облик друштвеног функционисања у којем ће силе тржишта и новца коначно уништити државе, што ће пак водити својеврсном хепиенду - хиперимперији и хипердемократији на глобалном нивоу. Ипак, како коментарише Саша Гајић, премда са суровом тачношћу описује јавности добро познате актуелне тенденције, Аталијева историјска дијалектика остаје на нивоу модернистичког прогресивизма. Он не објашњава на којим иновацијама ће «хиперимперија» бити базирана и где смештена, какве су гаранције за остваривање «будућег добра», не даје нам показатеље зашто и на којим основама може опстати овај поредак...

Уредница емисије Тања Мијовић.