Летњи фестивали 2012 - Са оперских сцена

Дрезденски фестивал је основан 1978. године, а у току овогодишње, 36. сезоне, програм је реализован од 11. маја до 2. јуна под мотом «Срце Европе». Фокус је био усмерен ка богатој музичкој традицији на размеђи Беча, Будимпеште и Прага. На овом фестивалу поред оперских представа и балета - у складу са историјом саксонсог двора - наступају и најпознатији светски оркестри, али и извођачи посвећени савременој музици, џезу и «wорлд» музици, тако да се може рећи да музичке свечаности у Дрездену карактерише велика разноврсност и окренутост ка откривању нових и заборављених музичких дела. Тако је било и ове године, када је после 177 година поново постављена једночина опера Ненастањена кућа коју је написала принцеза Амалија од Саксоније у Дрездену 1835. године. После дуготрајних и тешких преговора, копија партитуре је враћена у Дрезден из Русије, где су је однели припадници Црвене армије по завршетку Другог светског рата. Тако је публика у Дрездену поново чула једно заборављено дело и то у великој башти дворске палате у којој је и први пут изведено.

Амалија од Саксоније је рођена 1794. године у Дрездену и била је сестра краља Јохана од Саксоније. Клавир је учила код Јозефа Шустера, певање код Винченца Растрелија и Јохана Микша, а музичку теорију код Франца Антона Шуберта и Карла Марије Вебера. Вебер ју је описао као "изузетно талентовану". Цео живот је провела у Дворцу Пилниц у Дрездену где је неговала и подржавала извођења италијанске опере. Већину својих оперских дела написала је под псеудонимом Амалија Серена, а оне су се изводиле за време дворских и династичких прослава. Своју изражајност је најбоље исказивала кроз комичне опере: стварала је оригиналне, заокружене ликове који су одисали хумором. Амалија је користила једноставну оркестрацију, али је успевала да инструменталне боје повеже за карактерима и ситуацијама. Године 1835, када је изведена опера Ненастањена кућа, Амалија од Саксоније је престала да компонује и посветила се писању комедија под псеудонимом Амалија Хајтер. Умрла је у Дрездену 1870. године.

Сиже комичне опере-фарсе Ненастањена кућа  је следећи:

У једној римској улици на вратима господске куће освануо је оглас да се у њој нуди бесплатан смештај ономе ко пожели. Песник Еутикио угледа ово обавештење и одушевљен је приликом. Његова жена Синфороза је, пак, сазнала да је овако погодна прилика повезана са тим што сви мисле да је кућа уклета. Ипак, њима то не смета и они траже састанак са станодавцем Дон Рајмондом. Тада упознају Калиста, мајордома куће који крије тајну. Наиме, он је са улице избавио сироче Анету. Али, када је лепу девојку довео у кућу букнула је љубав између ње и његовог господара Рајмонда. Љубоморни Калисто, пошто је Анета одбила да се уда за њега, затворио ју је у једну од напуштених соба, где је држи заточену већ неколико месеци, рекавши Рајмонду да је девојка нестала. Управо су Анетина запомагања, људи из улице, као и станари куће, протумачили као појаву утваре. Рајмондо нуди новим станарима уверавање да ће им обезбедити сигурност. Сходно обичајима тог доба - муж и жена су спавали одвојено, те им станодавац, у случају да се буду плашили, даје пиштољ, а Синфорози и кључеве од њених одаја. Просторије Еутикија и Синфорозе се налазе близу собе у којој је заточена Анета, која свим силама покушава да изађе, али не може да отвори врата. Еутикио мисли да је открио духа и започиње разговор са њим. Синфороза, пак, мисли да њен муж има љубавницу јер чује женски глас. Настаје општи метеж у коме пиштољ случајно опали и рањава Калиста. Анета бива ослобођена и пада у заграљ Рајмонду, који потом нуди Еутикију и Синфорози бесплатни и дугорочни смештај у својој кући.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.