Џејмс Рејчелс: Активна и пасивна еутаназија
У седмичном циклусу БИОЕТИКА, емитоваћемо текст Џејмса Рејчелса „Активна и пасивна еутаназија".
Разлика између активне и пасивне еутаназије сматра се кључном за медицинску етику, пише Рејчелс, отварајући бројна питања када је реч о овој осетљивој и актуелној теми у биоетичким споровима. У тексту који је објављен у часопису The New England Journal of Medicine, аутор истиче да је у неким случајевима допуштено ускратити лечење и допустити пацијенту да умре, али да никада није допустиво извести било који директан поступак намењен убијању пацијента. Ова доктрина је прихваћена од стране већине лекара, али против ње се могу изнети и јаки аргументи. Наиме, Џејмс Рејчелс износи у тексту своју аргументацију сматрајући да она може да подстакне лекаре да преиспитују своја гледишта када је у питању еутаназија. „Лекари могу мислити да је све ово само од академског интереса - нешто чиме се могу бавити филозофи, али која у њиховом сопственом раду нема никакву практичну примену. Уосталом, лекари морају бринути о законским последицама онога што раде, а активна еутаназија је јасно забрањена законом, Али чак и тада, лекаре би такође требало да брине чињеница да им закон намеће морално учење које може бити неодбрањиво, а које има значајан утицај на њихову праксу".
Уредница: Оливера Нушић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари