Хроника Трећег програма

Са међународног филмског фестивала Синема сити, који је одржан од 16. до 23. јуна у Нoвом Саду, Дејан Петровић пише о филмовима Зузане Лиове Кућа и Жули Делпи Л' скајлaб (Le Skylab). Словачки филм Кућа представља веродостојан приказ свакодневице у дубокој провинцији, а прича прати средовечног Имриха, који разочаран животним избором старије ћерке, почиње да прави кућу за млађу кћер. Филмом Л' скајлaб запажена француска глумица и редитељка, Жули Делпи приказује сећања на једно лето свога детињства. Премда је период о којем је у филму реч обележен значајним друштвено-историјским догађајима (француска војна интервенција у Алжиру, дешавања везана за 1968. годину и тако даље), ауторка се на њих не осврће нити их критички анализира, већ настоји да прикаже свет управо онако како је изгледао из њене тадашње, дечије визуре.

*     *     *

Изложба скулптура и објеката Божице Рађеновић Нит отворена је у галерији Културног центра Београда 14. јуна и трајаће до 1. јула. Како нас обавештава Љиљана Ћинкул, Божица Рађеновић се формирала у подстицајној атмосфери 90-их година у родном Београду и већ тада је запажена снага њеног уметничког израза, али су потом уследиле бурне године пресељења, «ћутања» и великог труда ове уметнице да пронађе своје место, животни и стваралачки простор на новој, канадској адреси. У својој новој изложби Нит Божица Рађеновић испитује разуђене просторе нове скулптуре и начине на које материјал утиче на дело. У радовима Портрет који се пара, Џемпер за Марију, као и у циклусу Обуци џемпер, хладно је уметница користи својеврстан облик редуковане фигурације, при чему поступком плетења не описује призоре и ситуације, већ их сугерише суптилно осветљавајући аутономне просторе властитог духа и женског принципа.

*     *     *

Нову књигу Раше Попова Ђавољи дисидент прошле године објавили су издавачи Прометеј и Тиски цвет из Новог сада. Књига је написана у форми епа, за шта разлоге треба тражити како у ауторовој привржености овом традиционалном жанру који је српску поезију прославио широм света, тако и у епским мотивима посредством којих Попов износи оштру критику садашњости, али и веру у љубав и наду у повратак златном добу човечанства, оличеном у складу личног и друштвеног у којем је опште добро уједно и благодет за сваког појединца. Радња епа прати ђавољег изасланика послатог да уништи свет, али који се због љубави према Нади (жени као метафори људске наде) преобраћа у ђавољег дисидента и спасиоца човечанства, увиђајући да оно само себе разорније уништава него што то пакао постиже. Како пише Витомир Теофиловић, овим епом је Раша Попов изрекао жестоку осуду забасалости света у недођију, у свемир захуктан лудачком омамом брзине и моћи, сведен на пуку материјалност без духа и душе. То што је и људски а не само ђавољи пакао дочаран сликама и метафорама које изазивају грозу, гнушање и бес, није крив песник. Напротив, заслужан је као ангажовани уметник и узорно морално биће за буђење наше свести и савести, припадали ми као појединци свету моћи или свету који само тавори и таљига у хаосу и беспућу.

Уредница емисије Тања Мијовић.