Велики интерпретатори - Валериј Гергијев

Иако данас присутан на свим значајним музичким сценама света као један од најцењенијих музичких уметника, Гергијев је своју интернационалну каријеру започео доста касно. Наиме, као совјетски уметник Гергијев је своју афирмацију и дугогодишње деловање везивао за простор Совјетског савеза, да би тек са омекшавањем политичких веза између два блока осамдесетих година прошлог века, добио прилику да уз известан број других уметника искорачи и на музичку сцену Запада.

Рођен 1953. године у Москви, Валериј Гергијев је студирао клавир и потом дириговање на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу у класи чувеног руског диригента Иље Мусина. Први професионални ангажман добио је као асистент Јурија Темирканова у Опери театра Мариински крајем седамдесетих година, да би потом дошао на место главног диригента Јерменске филхармоније који предводи у сезонама између 1981. и 1985. године. Управо се 1985. година испоставила као посебно важна за каријеру Гергијева, захваљујући деби наступу на Фестивалу Личфилд у Великој Британији, где са Јевгенијем Кисином, Максимом Венгеровим и Вадимом Рјепином осваја неподељену наклоност публике. Премда ће овај догађај означити његов први продор на запад, Гергијев ће праву прилику за интернационалну афирмацију имати тек након 1991. године када добија ангажман у Баварској државној опери у Минхену, након којег убрзо следи и његов амерички деби.

У годинама између 1995. и 2008. Гергијев се налазио на челу Ротердамске филхармоније, али је захваљујући бројним понудама сарађивао са више значајних светских оркестара, међу које се могу издвојити оркестар Метрополитен опере, чији је гостујући диригент био у сезони 1997/1998. године, затим Лондонски симфонијски оркестар и Бечка Филхармонија. Ипак, и поред тога што је током последње две деценије био превасходно активан у Западној Европи, Гергијев није прекидао везе са домовином. Његова континуирана присутност у Мариинском театру током овог периода резултирала је бројним поставкама значајних дела руске и светске оперске литературе међу којима се може издвојити интегрална реализација Вагнеровог Прстена Нибелунга 2003. године, те поставке дела Римског-Корсакова, Прокофјева и других националних композитора, међу којима су многе и забележена на носачима звука.

Као готово ексклузивно подручје интересовања Валерија Гергијева издваја се музика руских композитора деветнаестог и двадесетог века, коју је овај диригент успео да осветли савременим интерпретацијама забележеним на више десетина аудио и видео албума. Обимна дискографија Валерија Гергијева коју чине издања објављена за Филипс, Сони, Дојче грамофон, РЦА, Деку и Вирџин нуди преглед готово целокупних симфонијских опуса Малера, Чајковског, Прокофјева и Шостаковича, као и бројна ремек дела других аутора попут Мусоргског, Рахмањинова, Скрјабина, Стравинског, али и Брамса, Дебисија, Берлиоза и Бартока.

Аутор емисије: Стефан Цветковић